grb Kluba

Izlet iznenađenja 2012

Datum održavanja akcije: 20.10.2012.
Učesnika : 20 ŽPK"Dr Radivoj Simonović" Sombor
Mesto: Ludoško jezero

;Izlet iznenađenja 2012. je organizovan kako jednodnevni izlet u okolini gde planinari ređe odlaze, tako da je ovogodišnji izlet obuhvatio tri destinacije u okolini Subotice. I ovoga jutra svi učesnici su na vreme pristigli na mesto polaska i kombi bus kreće na vreme od Hotela " Internacional" u Somboru.Prva destinacija nam je bila poseta Vinarije "Zvonko Bogdan" pored Palićkog jezera, vredni domaćini su nas sačekali na ulazu u Vinariju i poželeli dobrodošlicu, kratak istorijat i informacije o Vinariji , obilazak same vinarije sa objašnjenjima o proceduri proizvodnje vina , Čuvanju , skladištenju i punjenju , obilazak sale za degustaciju vina i podruma, obilazak nam je trajao oko sat vremena , po napuštanju vinarije videlo se na licima učesnika da su zadovoljni ovom destinacijom. Pozdravljamo se sa našom domaćicom , slikanje ispred vinarije i nastavljamo put ka drugoj današnjoj destinaciji. Stižemo u Hajdukovo i odlazimo do Vizitorskog centra "Ludaš" gde nas ponovo dočekuje domaćin , Čuvar rezervata Gdin. Sava , objašnjavanam ukartko da treba malo da pričekamo da pristignu i ostali domaćini koji će poći sa nama na stazu predviđenu za obilazak. O Stazi ja ću ovde staviti sa njihovog linka informacije, Tekst preuzet sa sajta:Edukativna staza „Kireš“
- takođe polazi od Vizitorskog centra „Ludaš“, ali, na istok- prema rečici Kireš. Delom ide uz jezero, a delom kroz naselje Hajdukovo. Staza je duga 2300 metara i završava se na mostu preko rečice Kireš, koja se nedaleko od tog lokaliteta uliva u Ludaško jezero. Na početku staze je velika informativna tabla na kojoj je ucrtana mapa rezervata i fotografije staništa koje posetilac može da vidi, ukoliko nastavi sa šetnjom. Posetilac duž staze prvo nailazi na drveni mostić- molo koji vodi preko vlažnih livada, a na njega se, skoro direktno nadovezuje drveni molo na obali jezera, dužine oko 100 metara, predviđen za prikazivanje prstenovanja ptica. Molo je povezan sa ostrvom „Roža Šandor“, na kom je predviđeno postavljanje osmatračnica za više osoba. Staza, neznatno kraća u odnosu na stazu „Čurgo“, ipak je malo napornija i šetnja njom traje oko 1 čas. Stazu prate četiri informativne table koje obaveštavaju posetioce o geološko- pedološkim karakteristikama regiona, zaštićenim biljnim vrstama, značaju praćenja i prstenovanja ptica i vodnom režimu Ludaškog jezera. Na samoj stazi smo uživali u predivnim pogledima na prostranstvo prirode koje se nedira i pruža svim posetiocima jedinstveni doživljaj. Informacije od samih domaćina su preobilne trudli su se da ništa neostane neobjašnjeno , učesnici su imali i tu priliku da uživaju u pregledu ptica koje svraćaju na ovo stanište i samo prstenovanje, pregledavanje i merenje ptica. Nakon obilaska edukativne staze "Kireš" nastavljamo dalje do treće predviđene destinacije za danjašnji izlet. I nakon kraće vožnje seoskim putem stižemo do odredišta -"Rokin salaš" mesto gde je predviđen obilazak samoga salaša i ručak . o Samome salašu tekst preuzet sa njihovog sajta: http://www.salasi.info/rokin_salas.php Stogodišnji, ambijentalno uređen salaš na istočnoj obali Ludaškog jezera, takozvani„Rokin salaš” od davnina je mesto okupljanja ovdašnjeg stanovništva. Sa ovog dela obale pruža se izuzetna panorama prelepog jezera. Tršćaci pod salašem i deo jezera pod nazivom Žuta obala važili su nekoć kao omiljeno mesto za pecanje, a strmoj obali čuvali su mnogo čamaca. Salašari su tu prelazili na drugu obalu jezera gde se nalazi crkva, škola, groblje i do nedavno pijaca. U “kući čamaca”, kako se nekad salaš zvao, živeo je čamdžija, čovek koji je velikim čamcima prevozio putnike na drugu obalu. Ispod obale salaša ribari su vukli svoje mreže, tu su ribu prodavali i kuvali riblju čorbu. Vrednost salaša je i u očuvanom originalnom izgledu koji odgovara tipu panonske kuće. Rokin salaš sačuvao je osobenost severnobačke trodelne kuće od nabijenice sa trščanim krovom. I dan danas se mogu koristiti furune i raznovrsna arhaična ognjišta pod otvorenim odžakom. Na salašu nema električne energije./p> Stalna postavka smeštena je u posebnoj zgradi. Sastoji se od više celina. Arheološki deo prikazuje život ljudi od mezolita do srednjeg veka. Većinom su izloženi originalni eksponati koji su pronađeni u okolini Ludaškog jezera. Salaš se nalazi na ostacima neolitskog naselja i zbog toga imamo najviše predmeta iz tog perioda. Formiranje i storija naselja oko jezera prikazana je kartama i dokumentima. Etnografski deo postavke prikazuje karakteristične predmete i kućne potrebštine sa početka dvadesetog veka. Originalne fotografije govore kako su nekada živeli na salašu. Najveći deo izložbe posvećen je prirodnim vrednostima rezervata. Velika diorama prikazuje značajna staništa i ptice koje tu žive. Panoi prikazuju seobu ptica, ribe, insekte i karakteristične biljne zajednice. Po starom narodnom predanju o poreklu imena sela Ludaš – i selo i jezero dobili su ime po guskama. Kada su naime: "u turska vremena ovde stigli, tu je bilo mnoštvo divljih gusaka, koje su potom hvatali pa prodavali". Pošto su se Ludašani na vašaru uvek pojavljivali nudeći guske, verovatno su zbog toga i dobili to ime. Prvi pisani podaci o ovom području datiraju iz 1335. godine kada se u jednom dokumentu, pod nazivom Ludašeđhaz-pusta, pominje Ludaš kao naselje u susedstvu Gornjeg Adorjana. Tokom turskog perioda, u poreskom popisu kaločke biskupije iz 1543. godine pominje se naselje pod imenom Ludaš, koje je vremenom opustelo. Nakon toga su oko 1740. godine ludašku pustaru naselili segedinski uzgajivači duvana. Broj žitelja je neprestano rastao, stoga je selo 1832. godine dobilo crkvu i školu. Godine 1832. preraslo je u katoličko naselje sa 4129 duša. Bački vinogradi naseljeni su krajem 19. veka i to pretežno seljacima iz okoline Segedina. Pustara na području Hajdukova naseljena je tek nakon 1902. godine, takođe porodicama iz okoline Segedina jer je grad Subotica te godine dotadašnju pustaru isparcelisao u vinograde i voćnjake. Do sredine 20. veka najvažnije naselje u okolini jezera predstavljalo je selo Ludaš. Imalo je crkvu i groblje, a i pošta između Kanjiže i Subotice prolazila je pored Ludaša. I nakon osnivanja novog naselja, Ludaš je još izvesno vreme bilo jezersko naselje od ključne važnosti, sve dok u drugoj polovini 20. veka tu ulogu nisu preuzeli Hajdukovo i Bački vinogradi, koji su se našli pored željezničke pruge i međunarodnog puta.
Na samom salašu prvo smo naručili kafu pošto ceo dan nismo nigde stajali za neko oveženje , kratak odmor razgledanje malo okolo i domačin nas pozdravlja i želinam dobrodošlicu na njegov salaš. Za ručak samo imali Guljaš čorbu koja je bila veoma ukusna , nakon ručka kratak poseta etno kući objašnjenja domaćina obilazak okoline i samoga alaša. Ovo je planom predviđena zadnja destinacija izleta iznenađenja , ali po napuđtanju salaša složoli smo se da još napravimo jedno zadržavanje u centu Subotice , Prošetali smo Korzom u centru grada malo zaseli u "Pelivanu" i nakon sladoleda i kratke štetnje po KOrzou , vraćamo se za Sombor. Povratak je U 18 časova.

Branko Štigmund
Fotografije:Branko Štigmund
ŽPK"Dr. Radivoj Simonović" Sombor  photo IMG_3711_zpscbd5c381.jpg  photo IMG_3734_zpse52f358d.jpg  photo IMG_3736_zps985a34d6.jpg  photo IMG_3776_zps585856b4.jpg