grb Kluba

Tabor planinara-Kamena Gora 2012

Datum održavanja akcije: 02.07.-07.07.2012.
ABOR PLANINARA - KAMENA GORA    Tabor planinara na Kamenoj gori privukao je pažnju malo većeg broja zainteresovanih članova, nije mnogo ali ove godine pošlo je 11 članova Kluba na tabor. Iz sombora polazimo šinobusom u 16:50 časova koji na startu kasni , a nastavak puta je lagan zbog lošeg stanja šinobusa, tu su se već videli prvi znaci napestosti našeg vođe puta Piroške zbog kašnjenja za Suboticu i voza kojim treba da nastavimo dalje, ali smo se malo snalazili pa smo javljali za Suboticu da stižemo možda sa kojim minutom zakašnjenja, Stigli smo u minut polaska i ukrcavamo se u Barski voz, Milorad nam pokazuje mesta određena za naš Klub i krećemo ka odredištu.
   U vozu smo imali dovoljno mesta da se može slobodno raskomotiti i da nam putovanje bude što ugodnije. Nakon izvesnog vremena priče i šale lagano tonemo u san , sa prvim zracima sunca približavamo se Prijepolju gde nam je odredište za silazak, naravno svi sa rančevima i svom ostalom opremom su spremni da siđu , voz staje Piroška silazi za njom Emilija na stepenicama a voz polazi dalje, Emilija iskače a stvari ostaju u vozu , ostali iz ekipe nastavljaj putovanje neznajući šta se dešava samo smo sa druge strane voza videli natpis Prijepolje.Da nismo silazili na stranu sa koje je stanica i otpravnik nevidevši nikoga pušta voz dalje. Pokušao sam nazvati Pirošku ali nema signala, za par minta dobijamo informaciju da ubrzo dolazimo do teretne stanice i tu treba da siđemo, uspostavljena je i veza Piroška javljaa da ona i Emilija dolaze sa kombijem po nas.Nastavljamo kombijem do Kamene Gore i smeštaja gde ćemo boraviti neredne dane ..
   Selo Guvnište , na visini od 1320 m/nv izgrađeno sve u etno stilu kuće ,štale i pomoćni objekti su građeni od drveta , naš smeštaj je u novoizgrađenom objektu i još se oseća miris drveta. Ostavljamo stvari , kratak predah i silazimo do kampa Kovčica gde je organizovan Tabor planinara , udaljen je od nas 1,5 km, Emilija B., Olja F., Piroška T. i ja obilazimo kamp razgledamo gde su se smestili naši članovi koji šatoruju, razgedanjem okoline odlučujemo se malo obići okolinu i vidikovac iznad nas po priči meštana. Raspitao sam se za stazu koja vodi do vrha gde se nalazi vidikovac na 1435 m/nv , svo četvoro se odlučujemo poći na tu stazu, staza polazi iz samoga kampa i odmah blagi uspon do prvih jela gde prelazi u jači jači uspon prema vrhu , staza je predivna prekrivena iglicama i u većem delu kamenita tako da nam je veoma mnogo začilo penjanje kao po nekim kamenitim stepenicama prema vrhu.Svo četvoro smo oduševljeni izborom staze, približavamo se vrhu i nazire se vidikovac do kojeg smo krenuli. Vidikovac , smešten na dva živa bora pri samom njihovom vrhu na oko desetak metara visine ako ne i više, kada smo već tu to treba i videti sa vidikovca se lepo vidi sva okolina Kamene Gore, Durmitor je bio pod snegom i lepo se videla njegova belina, kratak odmor , po priči staza bi trebalo da nastavi dalje i kružnim tokom da nas vrati nazad do smeštaja sa druge strane. Nastavljamo dalje mali spust po kamenitoj stazi ali punoj uzbuđenja, markacije sve slabije nalazimo ali uz oprez uvek dodbro osmotrimo pa nastavimo dalje, ponovo uspon bio mi je veoma čudno što idemo gore a do smeštaja bi trebali poći dole , ali ipak idemo napred staza se odjednom izjednačila kao da idemo po jednoj ravni , boraova i jelova šuma je zračila punom lepotom. Pratili smo stazu 4 , ali tog dana još nismo znali kuda vodi , i odjednom smo na raskrsnici put vodi levo i desno , odlučujemo se desno pošto vodi prema dole, ali nakom par stotina metara nema ni jedne markacije zastajemo i odlučujemo se vratiti do zadnje markacije, ova markacija je bila malo ćudno postavljena jer se nalazila malo više na levoj strani staze a porek je skretao jedna staza , krećemo po njoj - spuštamo se i uskoro ispred nas ,markacija staza 4 to je dobar smer nastavljamo , posle izvesnog vremena ugledali smo ispred nas Sadi i u dalji se video put koji vodi do Guvništa gde smo smešteni. svi smo se vratili puni lepih utisaka sa ove staze.
   Drugi dan , olučujemo se posetiti Sveti bor, ponovo smo se raspitali za stazu koja vodi do njega, Piroška i ja krećemo na stazu , od Guvništa levo pratimo put koji treba da nas odvede do centra Kamene Gore, uz put nailazimo na izvor Vučetina česma , osvežavamo se uzimamo zalihe i nastavljamo dalje ,pratili smo cestu , za nama su krenuli i Olja, Tina,Pero i Vera iz Vrdnika, nijeih bilo na vidiku uz malo raspitivanja nalazimo skretanje ka Kamenoj Gori i pred nama je sam centar , u prodavnici se malo zadržavamo da sačekamo ostale ali ih nije bilo , nastavljamo dalje makadamski put nas vodi na blagi uspon kroz selo, sa desne strane se vide Bor ali nije bilo staze , prolazimo pored njega i nastavljamo dalje, stižemo do planinarskog kampa za koji smo kasnije saznali da je Simon kamp, ali markacija na stazi je označena kao staza br 1 ,nije to ta staza , vraćamo se ponovo po pogleda na Bor i pitamo domaćine na livadi kako do Bora - preko sve je to naše ljubazno je odgovorio domaćin, i tu je ispred nas , izgledom iz daljine podseća na veliki hrast , ali ne to je Sveti bor u svom svom čudnom izgledu obim mu je 5m. a krošnja prepletena i veoma široka , ispd divan hlad, odmaramo se razgledamo okolini i odjednom iza brda pojavlju ju se i ostali članovi koji su krenuli na tu stazu , malo se zadržavamo i krećamo nazead , preko livada pašnjaka da bi nam ugođaj bio što lepši i prijatniji.
    Treći dan , tabor počinje i dogovor za prvu stazu , programom je predviđena Jabuka , ali se odustalo do nje i ide se do Kamene Gore, Sveti Bor, Sadi , Crni vrh, Vidikovac , kamp, olučujemo se za ovu stazu jer prvog dana nismo bili na Crnom vrhu , Staza kojom smo se kretali bila nam je poznata jer smo se već tu kretali , po usponu prema crnom vrhu, rekli su nam da se ide po samom grebenu do silaska prema vidikovcu , ali i ta staza nam je poznata prešli smo je prvi dan ali u obrnutom smeru, stalno smo čekali da stignemo na Crni vrh , ništa samo su odjednom krenule priče pa prošli smo crni vrh , nama nikakve oznake , ni obeležja , niti nam je neko rekao , ljudi ovo je Crni vrh , najviši vrh Kamene Gore 1481 m/nv, pose ovoga sam se nasejao pa ovde smo i mi prošli prvi dan ali nismo znali da smo bili na Crnom vrhu, Tu pčinju malo razuđene markacije pa je Tina i ekipa ispred nas tražili markacije do vidikovca, na vidikovcu sam popričao sa našim današnjim vodičem Draganom o damom obeležavanju mesta gde se nalazi Crni vrh, i o našoj šetnji u ponedeljak , predložio je da od vidikovca do kampa ja predvodim ekipu , ali to je ona lepa kamenita staza koja se direktno spušta u sam kamp.
    Četvrti dan - predviđena staza -Petnja -poseta pećini -Kurtova jama, staza nas ponovo vodi od kampa sdo mesta Sadi i alje do sela Brajkovac ali malo prije sela se skreće desno gore na uspon , prolazimo kroz gustu šumu, pored mesta Golo brdo i nakom izvesnog vremena pred nama se videla Petnja , nailazimo na izvor malo ispred same Petnje , po dolasku pred sam ulazak u pecinu osetio se hladan talas koji izlazi iz nje , vodič je rekao da niko ne ulazi bez dodatne opreme , ispred ulaza je ekipa GSS-a spremala učesnike za ulazak u samu pećinu , od naših članova jedino je Jelena se odlučila da uđe u pećinu , jedan obilazak je trajao pola sata a bilo je dve ekipe, upitali smo vodiča dali moženo polako nazad , i krenuli smo mnogi su krenuli polako nazad , na raskrsnici gde se spusta prema mestu Sadi , mi se dodlučujemo nastaviti sami dalje, produžavamo put ali markacije veoma brzo nestaju , posle izvesnog vremena odlučujemo se vratiti nazad , i vraćamo se istim putem kojim smo i vršili uspon , dan je polako izmicao a Sadi nikako da e pojavi ispred nas , kada smo ga ugledali odahnulismo , nismo bili daleko od kampa , toga dana smo prepešačili 30 km , i staza je u nama ostvila jak dojam lepote -iznenađenja.
   Peti dan, naš vođa puta Piroška je predložila da obiđemo slapove Sopotnice kada smo već tu u njenom okrugu ,predlog je prihvaćen i odlazimo prevozom do Sopotnice.Sa nam polaze i 3 člana Subotičkog Spartaka, jer su naša dva člana otišli na drugu destinaciju ,Slobodan i Nemanja su već ugovorili sa Beograđanima da posete manastir Mileševa i isposnicu Svetog Save, Planinarskii dom na Sopotnici, mir , tišiha , debeo hlad -zrače svojom lepotom , vredni domaćini spremaju ručak za goste iz Bosne koje očekuju, mi smo se na kratko zadržali i krećemo na stazu do slapova, uz put Olja F. pozdravlja domaćine koje je i prije posećivala , naručuju piti od heljde da se prezalogaji po povratku. Putem smo se popeli do vrha Slapova gde smo svi oduševljeni pogledom i lepotom koja je ispred nas, fotografisanje razgledanje i polako se uz slapove spuštano dole. opisati sve lepote i čari koje pružaju slapovi Sopotnice je prosto nemoguće jer svaki od njih ima svoj duh i govori svoju priču , na zadnjem smo se najduže zadržali jer je najveći i najviše se osetila lepota toga dela. Malo smo predahnuli i krenuli nazad do planianrskog doma, Kupovina domaćeg sira, preuzimanje pite od heljde je označavao kraj naše posete slapovima Sopotnice, vraćamo se nazad do Guvništa.
   Šesti dan , dan povratka , ne idemo na stazu , odlučujemo se ostati u kampu i razgledati aktivnosti koje se priređuju, Nemanja je koristio , instruktorsku pomoć i uživao u pokušaju Paraglajdinga, Tina je isprobala , slobodno penjanje na prirodnoj steni , GSS je izvodio svoju pokaznu vežbu , polako se dan bližio kraju , spremali smo stvari za napuštanje smeštaja naš domaćin Goran Glušćević nas je posetio sa suprugom i decom , razgovaralismo , zahvalili se na predivnom smeštaju uzeli kontakte i u dvadeset časova napuštano mesto Guvnište i odlazimo za Prijepolje gde čekamo Barski voz za povratak . Voz ide po redu vožnje , silazimo u Vrbasu , ukrcavamo se uvoz za Sombor i u 10:30 stižemo za Sombor.
Sa tabora planinara -Kamena Gora 2012 . svi su poneli sa sobom mnogo lepih trenutaka , iskustava , a ponajviše lepote toga podneblja.

Izveštaj podneo :
Branko Štigmund