Noćenje na planini

Image 1

Noćenje u planini Sve je manje pohoda u planinu na kojima se planira logorovanje ili bivakovanje, a sve se vise izvode turističke akcije iz naših planinarskih Društava. Pretpostavlja se da u mnogim Društvima nije nikad bila izvedena akcija sa planiranim noćenjem u planini. Sam pomen bivakovanja kod mnogih izaziva zgračavanje ... bube, pauci, mravi.... Niko tim jadnim planinarima nije rekao da se akcije izvode u prirodi! Mnogi članovi na neke lepe izlete ne idu jer tamo nema kupatila, fena, tople vode, pegle, i makar bilo predvidjeno spavanje u domu, odustaju na sam pomen vreće za spavanje. Naše cudjenje potiče od neznanja i konformizma, što je proisteklo iz loše postavljenih osnova planinarstva i što ga mnogi poistovećuju sa jeftinim boravkom u nekom hotelu, posetama istorijskih spomenicima i dobrim provodom u lokalnoj kafani. Tako je poslednjih godina logorovanje i bivakovanje sasvim zamrlo i jedino ga upražnjavaju alpinisti i grupe planinara sa nekim iskustvom u kretanju po planini. To je nepriznata kategorija od strane Planinarskog saveza Srbije, takozvani visokogorci. Ima ih u svim Društvima i povremeno se moće čuti i čitati o njihovim akcijama. To su čudaci kojima je zamorno da se vraćaju u dom ili hotel, već ostaju na terenu. Prospavavši noc pod vedrim nebom, sveži i odmorni ujutro izvode uspone na udaljene vrhove, koji nisu za dana dostupni iz doma (hotela) i poštedjeni su od povratka po sumraku ili noću, što može biti opasno. Da baš sve nije ovako, govori i činjenica da se sve više mladih ljudi pojavljuje leti na lokaciji Durmitor-Lokvica, kao jednom od atraktivnih planinskih masiva, a zalaze i u druge visoke planine, bez posredstva vodiča koji uvek smrde na novac. Mladi vole da istražuju i odmere svoje snage u prilagodjavanju, te tako postaju pravi ljubitelji planina. A koliko njih je ostalo uskraćeno da osete tišinu Zelenog vira na zalasku sunca ili da čuju noćno pucketanje leda kraj Pečurke u Prokletijama, pa nebo posuto milijardama zvezda ? Bivakovanje daje planinaru neponovljiv utisak slobode i kompletnog sklada sa prirodom. Divan je osećaj da zavisimo samo od vlastite pripremljenosti za takav boravak i da se mocemo zaustaviti i prespavati na svakom mestu koje ispunjava neke osnovne uslove ( blizina vode itd.) i koje nam se dopada. Ovaj članak je posvećen budućim i sadašnjim ljubiteljima visokih planina i proistekao je iz ličnih iskustva alpinista i visokogoraca , a čitalac ga svakako treba dopuniti svojim ličnim iskustvom. Bivakovanje kao način boravka u planini može biti planiran, ali se može desiti da grupa ili pojedinac budu primorani da neplanirano provedu noć na otvorenom. Šta tada uraditi? Oni bez iskustva će se loše provesti i u najsrećnijim okolnostima biće neispavani, umorni, gladni i žedni. Pa zašto se ne pripremiti za ovakav slučaj, koji može realno da se desi posetiocu visokih planina?

1. NOĆENJE U LETNJIM USLOVIMA

Uopšte, u pripreme za neko ozbiljno planinarenje podrazumeva se: čitanje literature o lokaciji (ako je ima), kontakt sa osobama koje su skoro bile na lokaciji (što je najčešći slučaj), procena objektivnih opasnosti, pripremanje lične i tehničke opreme, izbor mesta za slučaj bivakovanja (na karti), izbor hrane, kondicione pripreme, itd. Sve ove radnje se rade istovremeno, sve su podjednako važne, a svaki propust se skupo plaća u planini. A noć u planini na otvorenom je nešto posebno i treba ga svakako doživeti.

1.1. P r i p r e m e

Ovde neće biti reči o postavljanju šatora u letnjim uslovima, jer to svaki planinar treba da zna. Svake godine se izvodi Slet planinarskih drustava "Železničar" gde je glavna tačka postavljanje šatora, a o upućenosti članstva brine i Planinarski Savez Srbije preko koga se organizuju planinarske škole u Društvima (?). Tu je i školovan kadar - profesionalni vodiči izleta i pohoda koji pre akcija organizuju osposobljavanje članstva(?). Pripreme za noćenje u planini su malo drugačija od onih u objektima. Treba dobro pregledati ličnu opremu. Posle zadnjeg izleta je trebalo oprati vreću za spavanje (ako je neophodno), pregledati bivak-vreću i zakrpiti pocepano. Ovo važi i za ranac, jaknu i pantalone. Treba poneti dovoljnu količinu novina, najlon kesa, sveća, šibice i uložaka za bateriju. Šator (ako se nosi) treba dobro pregledati i poderotine zalepiti. Važnu ulogu stabilnosti šatora čine i konopci koji daju formu šatoru, pa oštećene treba zameniti. Uvek proveriti količinu klinova.Paralelno teku i pripreme organizma za napore. Na prvom mestu je priprema mišića tj. fizička kondicija kao preduslov za uspešno bavljenje planinarstvom. Ne može se iz fotelje direktno ići u planinu mada to mnogi praktikuju pa posle i oni i vodja imaju probleme. Na drugom mestu je priprema organizma za boravak u prirodi, jer svi znamo da tamo važe druga pravila od onih u urbanoj sredini. Potrebno je pripremiti kocu koja je najviše izložena promenama (vetar,sunce, kiša). Desetak dana pre izvodjenja akcije konzumirati namirnice bogate vitaminima D , E, C i B uz što češće mazanje hidratantnim kremama izlocene delove tela. Obavezno poneti zaštitne naočare sa UV filtracijom i zaštitnu kremu sa faktorom 6-12. Napomena : faktor 6 znači da smo zaštićrni od negativnog dejstva sunčevih zraka 60 minuta i da se posle tog vremena treba ponovo namazati. Svima je jasno da treba imati lak i vodonepropustan šator. Ukoliko šator propušta vodu postoji nekoliko načina da se to ne desi. Mogu se koristiti sredstva za impregnaciju ili se može upotrebi komad najlona za pokrivanje šatora. Ovo je teže rešenje, treba nositi šator i najlon. Pored poznatih i namenjenih sredstava za impregnaciju, kao privremeno rešenje je mazanje mesta, gde šator propusta, vodenim rastvorom burovih tableta. Treba ih imati u priboru za prvu pomoć u slučaju uganuća i sličnih povreda. Bolje rešenje je napraviti od komada najlona šator koji se podiže pomocu ski-palica ili dve grane. Komad najlona dimenzija 2.5 x 3.5 m može rešiti problem za dve osobe. Na skrojenom komadu najlona se naprave rupe (sprečava cepanje) sa komadom zagrejanog metala, ili žarom cigarete koje se obrube šupljim nitnama za ciradu . U nedostatku nitni može se nalepiti po parče široke selotejp trake. Ovakav šator (do 1 kg) se lako postavlja, bez dna je pa može imati različite visine. Zahteva zabijanje klinova ili postavljanje kamenja radi zaštite od udara vetra. Odlična je zastita od kiše, termostabilan je, i jedino se ne preporučuje na snegu i leti na moru. Kroz njega se lepo vide zvezde.. Ukoliko nema mesta za njegovo postavljanje može se upotrebiti kao prekrivac preko više vreća, a za vreme pešačke ture u slučaju kiše, pod njim se može skloniti više ljudi. Uredjenje mesta za bivakovanje je važno ukoliko se boravi više dana na istoj lokaciji. Mesto treba da je zaštićeno od vetra i moguće kiše. Ukoliko se boravi u šumi uslovi su ispunjeni. Bitno je odabrati mesto gde se ne sliva voda i nikako ne birati udubljenja. Ako se bivakuje na stenovitom tlu treba pre mraka potražiti mesto zaštićeno od kamenih odrona, bujica i vetra. Obicno su to potkapine, koje nam daju iluziju "krova nad glavom". Mesto se poravna i naspe sitnom drobinom i obavezno zaštititi od vetra izradom podzida , jer nocni povetarac moce biti jako hladan. Treba spavati u bivak-vreci ili se pokriti najlonom uz obavezno stavljanje kape. Ovako se štitimo od prehlade. Pri kretanju po kraskom terenu skloniste za noc treba potraciti u vrtacama, koje se ne preporucuju ukoliko postoji nagovestaj kise jer se tada brzo napune vodom.

1.2. O p r e m a

Podmetaci se stavljaju pod vrecu radi izolacije. Postoje vise vrsta: armafleks, dusek na naduvavanje, term-a-rest, astrofolije, penjacko uce i ranac, komadi stiropora, kartona... Armafleks je najpopularniji podmetac razlicitih debljina. Nezgodan je za pakovanje jer se ne moce saviti kako bi mi celeli. Treba ga paziti od jaceg lomljenja i uvek ukloniti komade granja ili ostro kamenje sa mesta na kome ce se spavati. Tako ce duce trajati. Dusek na naduvavanje je najudobniji i dobar izolator. Ovde se ne misli na gumirane duseke jer su jako teski (2-3kg), vec na rebraste duseke koji se jedino nabavljaju u inostranstvu, tecine oko 0.7kg , gde se svako rebro posebno naduvava. Kao zamena moce se poneti jeftin plasticni dusek za placu koji ima malu tecinu, ali je njecan. Brzo se probusi ako se stavlja na travu, grancice, kamenje. Ostecenja izazvana ostrom podlogom mogu se izbeci stavljanjem sloja paprati, trave ili pak slojem novina spakovanim u najlon kese i pore|anim pod armafleks, dusek i sl. U kategoriju podmetaca spada i jako skup term-a- rest. Napravljen je tako da se otvaranjem ventila sam naduva jer u svojoj unutrasnjosti ima cilava vlakna koja se ispravljaju. Odlican je izolator, udoban za spavanje i treba ga cuvati kao i dusek. Stiropor se ne preporucuje jer upija vlagu tla, ali je odlican izolator i moce se koristiti samo u suvim letnjim uslovima. Nije dobar za transport jer je krut i brzo se lomi. Najprostija bivak-vreca je sasivena od jednog komada najlonskog materijala sa otvorima za ventilaciju. Postoje varijante sa kapuljacom ili sa debljim le|nim delom. U zavisnosti od kvaliteta tecine su im od 0.12-0.8kg. Ona se moce sasiti u kucnoj radinosti sa malo ulaganja. Bitno je naci pogodan materijal, lagan i slabo porozan (radi ventilacije). Ukoliko se bivak-vreca sije od nepromocivog materijala potrebno je nacinite sliceve radi ventilacije. Najbolje je pozajmiti oroginal bivak-vrecu i siti po tom modelu. Ne treba zaboraviti kapuljacu i uzice koje zatvaraju bivak-vrecu, i najvacnije: treba da je dovoljno siroka da primi osobu u vreci za spavanje. U slucaju prinudnog bivaka sve ove udobne stvari nisu nam dostupne ali se i bez njih moce dosta dobro spavati. Treba koristiti predmete koji su nam na raspolaganju. Ako smo se zatekli pre mraka u blizini sume ili u njoj, od nalomljenih grana ili borovih iglica se moce obezbediti lecaj. Preko njega se postavi najlon (satorsko krilo) ili prazan ranac i na tome se spava. Treba se dobro utopliti i pokriti jednom od stvari: pelerinom , najlonom , jaknom, yemperom, vetrovkom, kosuljom ili se uvuci u bivak-vrecu. U nedostatku bivak-vrece donji deo tela treba uvuci u prazan ranac. Poceljno je pokriti se prvo slojem novina cime se umanjuje efekat kondenzacije. U slucaju da smo se zatekli na kamenitom tlu izbor nam je sucen i sretan je onaj ko je poneo podmetac i bivak-vrecu. Ovde nam pomace penjacko uce (prusici) koje se savijeno postavi na mesto lecista , a odozgo se stavi prazan ranac ili novine i rasporedi visak odece iz ranca. Ne treba leci sa puno odece na sebi, jer ce nam tada biti hladno. Sal se moce stavi na glavu ispod kape i pusti niz vrat, ispod odece, te tako greje kicmu. Stare vunene carape, cije su pete sacuvane, se mogu iskoristiti za zastitu kolena i laktova od hladnoce tako sto se kod kuce odseku delovi gde su prsti i obrube protiv paranja. Uvece se tako pripremljene navuku na kolena i laktove. Visak stvari rasporediti ispod sebe, posebno pod krsta i slabine, tako da nas najmanje culja podloga. Odeca, u kojoj se spava, treba da je komotna i obavezno se pojedini delovi otvaraju, otkopcavaju (pantalone). Ovo je radi bolje cirkulacije krvi i vazduha. Tako cemo sacuvati telesnu temperaturu. Za vreme planiranog bivakovanja u julu mesecu na Durmitoru nocna temperatura je bila oko nule. Lose bismo se proveli da nismo bili pripremljeni i za tu varijantu. Stare novine imaju posebnu vrednost u planini. Za loseg dana u nekoj kolibi, katunu moce se na miru procitati neki propusteni clanak. Korisne su kao podmetac pod le|a, ali nikako direktno na podlogu jer upijaju vlagu. Mogu se staviti u mokre cipala, ili mogu posluciti kao podmetac za krace sedenje, pa za potpaljivanje vatre itd. Uvek im se moce naci neka upotrebna vrednost. Na kraju u novine se mogu umotati organski odpaci, koji se kasnije zakopaju. Naravno, da svi znamo da se plastika i metalni predmeti ne ostavljaju u prirodi. Tome su nas naucile razne ekoloske sekcije po Drustvima. Koga je zatekao mrak u planini bez svega pobrojanog , ma bila to i letnja, topla noc, verovatno ce cele noci razmisljati o tome kako je trebalo poneti ovo-ono itd.

2. NOCENJE U ZIMSKIM USLOVIMA 2.1. P r i p r e m e

Sve sto je receno u delu Nocenje u letnjim uslovima - Pripreme vaci i u zimskim uslovima. U opremu obavezno uvrstiti zastitne naocare, kremu sa nekim faktorom i tubu cinkove masti koja sluci za mazanje usnica kao zastita od pucanja. Pre odlaska na akciju neophodno je da svi clanovi znaju kako se pravilno vezuju dereze radi licne sigurnosti, kao i upotrebu cepina pri hodanju uzbrdo, nizbrdo i pri padu. Cak i oni koji "znaju" ove radnje treba da ih obnove. Drugi siguran nacin vezivanja dereza je : od pozicije 1 iza zgloba na poziciju 3, pa slede pozicije 4 - 5 - 6. Od pozicije 6 ici trakom preko druge strane zgloba na poziciju 2 i zavrsiti sa prednje strane na poziciji 1. Za planirano bivakovanje na snegu potrebno je unapred odrediti mesto i nacin bivakovanja. Najbolja situacija je ako je vo|a vec bio na lokaciji u zimskim uslovima. Vrlo je vacno da se na vreme, tj, u ranim vecernjim satima (jer se rano smrkava), pri dnevnom svetlu, odrediti mesto za bivak jer je to pod svetlom lampe vrlo tesko pa kadkad i opasno. Treba obezbediti lececi polocaj za spavanje, ako je to moguce. Mesto treba da je tako odabrano da pruca maksimum sigurnosti a to se prvenstveno odnosi na moguce lavine i da je zasticeno od vetra. Treba ga planirati na ravnim mestima ili blagim padinama daleko od strmina, najcesce u sirim kotlinama ili u dolinama u kojima postoji debeo nanos snega. Sator ili izra|ena snecna rupa je vec stvar izbora? Armafleks bi trebalo da bude 10-12 mm debeo i takav da ne upija vlagu, inace se moce desiti da u toku noci telesna toplota otopi sneg pod njim, pa se vlaga uvuce u podmetac. Ujutro, kad temperatura opadne sve to "zalepi" led, pa kad' se pokusa dizanje armafleksa dolazi do "ljustenja" istog sa podloge. Ako se planira bivakovanje vise noci, to moce znaciti nestanak armafleksa. Perjana vreca nije sjajan izbor jer iz noci u noc upija sve vise vlage, kako iz tela tako i iz okoline i nema nacina da se u toku dana vlaga efikasno ukloni. Danas postoje vrece sa sintetickom ispunom kod kojih je ovap problem mnogo manji. Bivak-vreca ne bi trebalo da bude od vodonepropusnog materijala jer se tada telesna vlaga, koja je prosla krog vrecu za spavanje (od toplote tela), umesto da odlazi napolje kondenzuje na unutrasnjoj strani i dodatno vlaci vrecu za spavanje. Nema niceg od opreme sto je visak i sto nece u toku noci pomoci, bilo da se stavi ispod sebe, na sebe ili se u njega uvukli. Mnogi rancevi su takvi da se skoro da pazuha mocete u njih uvuci. Kada je sve spremno za pocinak preporucuje se kratka bosonoga setnja, ili trljanje stopala snegom. Ne treba se plasiti stopala, jer su ona dovoljno skuvana. Tako smo lepo oprali noge i sto je najvacnije bice poboljsana cirkulacija krvi celog tela. Potom treba navuci poznate seljacke vunene carape. Pri izboru satora za boravak treba odabrati onaj sa debljim dnom. Za ucvrscivanje slabo mogu da pomognu klinovi jer brzo ispadaju pa se moce desiti da po povratku na|emo sator dosta daleko jer ga je vetar oduvao. Zato se pre dolaska na mesto bivaka ponesu komadi grana iz sume. Na odabranom mestu sator se ukopa u sneg 15-20 cm, pa se na mesta za klinove iskopaju rupe dubine oko 30 cm, poloce dve ukrstene grane u njih (prethodno vezane za sator), i odozgo se dobro nabije sneg. Moce se zaliti vodom koja ce zatim smrznuti sneg.Snezne rupe (vucje jame) se obicno izra|uju u tvrdom snegu, jer je odlican izolator od spoljne hladnoce. Temperatura u ovim prostorijama se krece do +5° S sto je sasvim dovoljno za prijatan boravak nocu, ako je dobro izra|ena. Obicno se kopa na kosom terenu koristeci postojecu konfiguraciju (ispod kamenih blokova ili litica) za lececi ili sedeci stav . Bitno je da strop ima sto gla|i i zaobljen oblik kako kapi otopljenog snega ne bi kvasile spavaca. To se radi sa posudama kojima se struce i nabija sneg (serpe, loncici). Izlazni deo treba da je nesto nici od police za spavanje, a otvor se zatvara snecnim blokom u kome je cepinom napravljena rupa za odvod ugljen dioksida. Takodje se cepinom pravi rupa na svodu radi dotoka sveceg vazduha. U toku noci treba da gori sveca radi postepenog grejanja vazduha, sprecavanja klaustofobicnih posledica i kao kontrola kolicine kiseonika. Izrada zaklona je brza i obicno se izvodi na ravnom terenu . Moce biti predvidjena za lececi ili sedeci polocaj. Ukoliko ima prostora preporucuje se lececi polocaj. Ukopa se pravougaona rupa oko 30-50 cm dubine, a sa strane se ogradi snecnim blokovima. Krov od satorskog krila ili najlona se napne pomocu ski palica ili komada grana. Ovde ne treba praviti nikakve odvode ili dovode za vazduh. U svim ovim primitivnim sklonistima spava se na podmetacu u vreci i bivak vreci, a u slucaju prinudnog bivaka postupci su vec izlozeni.

2.2. O p r e m a

Oprema za planinara ima zivotno znacenje, nije svejedno kakvog je kvalitetai koliko se brinemo o njoj. Najproblematicniji deo opreme su cipele. Sve vrste cipela propustaju vodu, neke pre, neke kasnije, osim plasticnih koje su i predvi|ene za hodanje u zimskim uslovima. Kocne cipale treba pripremiti pre odlaska, ali ne sa obicnim kremama, jer su sastavljene od parafina koji brzo ispada iz pora, vec sa specijalnim kremama: fokina mast, gove|i loj, riblje ulje (jekoderm), itd. Treba ih mazati vise puta i ostavljati u toploj sredini kako bi se krema sasvim upila. Uopste, ako cipele ne koristimo cesto treba ih povremeno mazati, jer koca vremenom gubi masnocu. Ukoliko nam se desi da hodamo po promrzlom i suvom snegu imacemo suve noge, ali je najcesce obrnut slucaj. Kako se tada spasiti od mokre obuce - skoro nikako, ali postoji nekoliko nacina da to ublacimo. Najprostije je da noge sa suvim carapama uvucemo u najlon kese pa u mokre cipala. Pri tome treba paziti da se najlon kesa ne pocepa. Tako cemo posle par sati hoda imati vlacne (od znoja) i tople noge - sto je vec bolje. U slucju da ostanemo bez suvih carapa, mogu se koristiti novine, koje se pacljivo obmotaju oko stopala. Preko njih se obuje mokra carapa i sve to stavi u najlon kesu, a zatim pacljivo obuje cipela. Ovo resenje je privremeno jer se vlacne novine brzo pretvore u kasu i grudve te tada treba ocistiti carape od njih, jer mogu da stvore culjeve. Potom ponoviti postupak. Ukoliko cipele ostavimo van vrece bice ujutro smrznute, mokre i skraticemo im vek trajanja, jer se u porama stvara led koji ih ukrucuje. Vrlo je neprijatno hodati sa ledenim tabanima koji ce se zagrejati tek posle nekoliko sati hoda. Ne treba zaboraviti da se cipele (mokre ili suve) napunjene novinama nocu drce u vreci za spavanje. Barem ce se delimicno osusiti, nece se zalediti, pa ujutro necemo trositi vreme i plin da bismo ih otopili. Pri hodanju po snegu kristali leda skidaju sa koce svu masnocu pa ih treba ujutro, pre polaska na turu namazati rastopljenim voskom, koji popuni pore na koci i sprecava prodor vlacnog snega tj. vode. Posle par sati hoda po snegu budite sigurni da je sav vosak skinut sa koce. Pored toga sto svi ucesnici nose cepine i dereze grupa treba da nosi barem jednu lopatu za sneg, koja se lako nasa|uje na standardni zavrsetak cepina. Lopata od aluminijuma se moce kupiti u inostranstvu po ceni od 40-100 DEM , ali se moce i napraviti u domacoj radinosti od tankog celicnog lima. Lopata je nezamenljiva pri izradi mesta za bivakovanje i secenje ledenih blokova. Cepin, jako vacna alatka u planini treba da je ispravan. Posebno treba obratiti pacnju na ispravnost gurtne za ruku i donje navrtka koja sprecava ispadanje gurtne. Gumena obloga drske cepina treba da ima potrebnu ducinu. Dereze su odlicno pomagalo i bez njih je tesko ili skoro nemoguce kretanje po zale|enim povrsinama. Po potrebi se siljci ostre, a treba obratiti pacnju na ispravnost gurtni kojima se pricvrscuju za cipele. Najvecu pacnju treba posvetiti najsitnijem delu, navrtki koja spaja dva dela dereze. Ukoliko je istrosena treba je obavezno zameniti, jer ona prva otkazuje u nekom kriticnom trenutku. Preporucljivo je nositi krplje, koje umnogome olaksavaju kretanje po tek palom snegu. Nemaju neku tecinu, lako se montiraju. Uvek nositi dva para rukavica, jer kada se jedan par navlaci ili pocepa, kao da ih nemate. Ruke mogu lako da promrznu u mokrim rukavicama. Da se to ne bi desilo, efikasno moce da posluci par tanjih carapa.Nije preporucljivo nositi kocne, vunene ili pamucne rukavice, jer se lako nakvase. Najbolje je imati skijaske rukavice vezane uzicom koja se provlaci kroz rukave, nesto sto smo imali kad' smo bili mali - da ne bi izgubili rukavice.

Nazad