Orijentacija

Image 1

Orijentacija je snalazenje na terenu. Spretnost u koriscenju orijentacije omogucava nam relativno sigurno kretanje nepoznatim planinskim predelima. Najprirodnija orijentacija na zemljistu je orijentacija pomocu strana sveta ( glavne:sever, jug, istok i zapad, a pomocne:severoistok, jugoistok, severozapad i jugozapad).

Da bismo se mogli orijentisati treba na geografskoj karti i na terenu odrediti strane sveta. Ako znamo jedan od ovih pravaca onda nam je lako odrediti ostale. Kada se okrenete prema severu, jug je iza vas, zapad levo, a istok desno. Karta se usmerava tako da se smer severa na karti poklopi sa smerom severa na terenu. Smer severa na karti pokazuje strelica sa slovom N (eng. North, sever), a ako te strelice nema, podrazumeva se da je sever na karti gore. Kada pravilno postavite kartu i ako na njoj zakljucite da je tvoj pravac kretanja desno, onda i vi idete desno.

Geografska karta je predstavljena slika dela Zemljine povrsine, koje je po utvrdjenim pravilima i ustaljenim znacima, predstavljeno sa svim njegovim prirodnim i vestackim objektima. Razmer karte pokazuje koliko puta je neka duz na karti kraca od horizontalne projekcije te duzi u prirodi. Za planinare je potrebna detaljna karta koja predstavlja manju povrsinu i to obicno razmera 1:50000, 1:25000 i sl. Razmera 1:50000 znaci da jedan cantimetar na karti obuhvata 50000 cm t.j. 500 metara na terenu. Druga vazna stvar na karti su izohipse. To su linije koje povezuju tacke iste nadmorske visine. Tamo gde su izohipse zgusnute, padina je strmija, a tamo gde su razmaknute blaza.

Postoji vise nacina za odredjivanje strana sveta na terenu, medju kojima je svakako najbolja i najproucavanija orijentacija pomocu kompasa. Oznacena magnetna igla kompasa uvek pokazuje smer severa.

Orijentacija pomocu Sunca moguca je samo ako ima Sunca, a bazira se na jednostavnoj cinjenici da je Sunce ujutro na istoku, u podne na jugu i uvece na zapadu.

U orijentaciji pomocu casovnika i Sunca smer sever-jug odredjuje se tako sto malu kazaljku postavimo u pravac Sunca, ugao koji cine mala kazaljka na casovniku i broj 12 prepolovimo, i ta njegova simetrala pokazivace pravac juga. Obratite paznju da se prilikom letnjeg racunanja vremena koristi ugao izmedju postavljene male kazaljke i 13 sati.

Pravac Severa mozemo odrediti po polarnoj zvezdi (Severnjaci) ali samo za vreme vedre noci. Ova zvezda se nalazi u sazvezdju Malog Medveda (mala kola), na severu. Na nebu se pronalazi pomocu sazvezdja Veliki Medved (Velika kola), koje se sastoji od sedam jasnih zvezda rasporedjenih u obliku kola (cetiri tocka i ruda). Kad se pronadje ovo sazvezdje, onda se rastojanje dveju poslednjih zvezda (ona dva tocka koja su dalje od rude) produzi oko pet puta. Na tom rastojanju nailazimo na jednu vrlo jasnu i svetlu zvezdu, Polarnu zvezdu. Ona je najsvetlija zvezda Malog medveda. Pravac mesta stajanja ka polarnoj zvezdi je pravac severa.

Svaki predmet (drvo, telegrafski stub i drugo), obasjan iz jednog pravca, baca svoju senku u suprotnom pravcu. Izjutra u 6 casova (izvor svetlosti sa istoka) predmet baca svoju senku u pravcu zapada. U 12 casova (izvor svetlosti sa juga) predmet baca svoju senku u pravcu severa. U 18 casova (izvor svetlosti sa zapada) predmet baca svoju senku u pravcu istoka.

Pravac severa, pomocu senke predmeta, mozemo odrediti u bilo koje vreme dana. Ako casovnik pokazuje 15 casova, treba odrediti onaj pravac senke predmeta, koga je ta senka zauzimala pre tri sata, t.j. u podne. Kako je posle toga proslo vreme od tri casa to je senka promenila svoj pravac za 3x15, t.j. 45 (za tri casa se i Sunce pomerilo za 45). Ovaj ugao od 45 treba nacrtati na hartiji pa njegov desni krak okrenuti u pravcu senke predmeta. Njegov levi krak ce tacno pokazivati pravac koji je senka zauzimala u podne, t.j. pravac severa.

Pravac Severa se nalazi levo od pravca senke predmeta. Ako ovo odredjivanje vrsimo u prepodnevnim casovima onda ce se pravac severa nalaziti desno od pravca senke predmeta.Pravac mozemo odrediti i pomocu Sunca, casovnika i senke. Vodoravno postavimo sat a na osovinu satnih kazaljki vertikalno se postavi igla, slamcica, palidrvce i slicno. Vertikalno postavljen predmet bacace svoju senku suprotno od izvora svetlosti,dakle suprotno od Sunca. Sat okrecemo sve dotle dok mala kazaljka ne dodje u senku predmeta koji je oslonjen na osovinu satnih kazaljki. Ugao koji cine senka (mala kazaljka) i broj 12 prepolovimo a njegova simetrala pokazuje pravac severa. Pre podne ce pravac severa biti desno od senke (male kazaljke) a popodne levo od senke (male kazaljke) na satu.

Kora drveta koja je okrenuta ka severu izlozena je vecoj hladnoci pa je zato rapavija i obicno obrasla mahovinom. Kod drveta breze ova pojava je narocito jasno izrazena. Medjutim, potrebno je posmatrati veci broj drveca kako bi se sigurnije odredio pravac severa. Kod panja svakog prosecnog drveta izrazito se vide prstenovi (godovi) koji oznacavaju godisnje naslage pri rascenju drveta. Uze rastojanje izmedju prstenova je na severu a sire rastojanje izmedju prstenova je na jugu. Ovaj nacin nije pouzdan kad znamo da na rastojanje izmedju prstenova ne utice samo jacina suncevog osvetljenja, vec i jacina i pravac vetrova.

Za odredjivanje strane sveta mogu nam posluziti i pojedini predmeti i znakovi, npr. pravoslavna crkva-oltar je na istoku, a ulaz na zapadu; katolicka crkva-oltar je na zapadu, a ulaz na istoku; dzamija (minaret)-toranj se nalazi na jugu, a ulaz na severu; hriscanski grobovi-imaju pravac istok-zapad,krst (spomenik) nalazi se na zapadu; muslimanski grobovi-imaju pravac sever-jug, spomenik se nalazi na juznoj strani groba; zidovi na zgradama, starim zdanjima i utvrdjenjima-na severu su hladniji, vlazniji i tamniji; sneg-na juznim padinama uzvisenja se brze topi nego na severnim padinama pa je zato kvalitet snega na severnoj strani bolji i duze se odrzava.

Azimut je ugao koji smer posmatranog objekta zatvara sa smerom severa. Meri se od severa u smeru kretanja kazaljke na satu. Na primer, azimut zapada je 270, jugoistoka 135 itd. Azimut se najlakse odredjuje pomocu kompasa, koji takodje imaju podelu od 360. Ponekad smo prisiljeni kretati se po azimutu (kada treba najkracim putem stici do odredjenog cilja). Merenje azimuta moze koristiti i za odredjivanje mesta gde se nalazimo. Odredimo li azimut barem tri istaknuta objekta u okolini, mozemo na karti odrediti tri pravca, u cijem preseku se mi nalazimo.

Nazad