Izveštaj sa akcije Datum održavanja akcije: 02.-06. 02. 2012.
Broj učesnika: 20 Uspon: obromci Orjena-Brdo Devesinje 775m/nv
Pređenih km: 20
Visinska razlika: 775 m Vođa uspona Boško Ilinčić Vođa puta Branko Štigmund Vremenski uslovi:Kišovito Opis akcije:
02.02.2012.na put smo trebali krenuti vozom u 11:50 iz Sombora ali naravno , naša Željeznica , jednostavno voz je otkazan tako da se svako snalazi kako zna i umije, jedna grupa učesnika je otišla sa kombijem za Vrbas , a nas petoro smo taxijem do Subotice gde nas je čekala jedna planinarka iz Subotice. Voz iz Subotice polazi na vreme i ima grejanje, u Vrbasu ulazi i grupa koja nas je tamo čekala , nastavljamo do Novog Sada gde nas čekaju ostali učesnici akcije.
Učesnici akcije iz planinarskih Društava Novog Sada su nas svi čekali na stanici i posle kratkog vremena svi smo se smestili u kušet . Polazak nas je obradovao domacim vagona ljubazan grejanje radi ali ne zadugo prestaje i nastavljamo dalje bez grejanja- kažu samo do Beograda.
Istina u Beogradu su nam zamenili vagom i morali smo da se premestimo ali na svu srecu grejanje je radilo svi smo se smestili i raspoloženi nastavljmo put do Bara.
U odlasku smo imali mnogo srece i u Bar stižemo skoro na vreme sa malim zakašnjenjem , nije nas ni tamo dočekalo lepo vreme , kiša , ali imali smo dogovorenei prevoz za dalje koji nas je čekao na stanici Bar i odma nastavljamo dalje do Baošića gde ćemo biti smešteni.
Domaćin nas je sačekao pored magistrale gde napuštamo autobusi odlazimo zajedno sa njim do smeštaja raspoređujemo se po sobama , ali vreme koje nas je pratilo i kiša koja nas je dočekala nije nam baš prijalo u početku hladna soba .
prvi dan je trebalo da idemo do Herceg Novog na otvaranje Dana Mimoza ali zbog vremena i to je otkazano, predveče je malo kiša utihnula i svi smo se malo prošetali,obalom okoline Baošića .
Drugi dan ustajemo a i soba se malo ugrejala, danas je svečana proslava Dana mimoze u Baošićima ali kiša ne prestaje, posle jutarnje kafice , doručak i dogovaramo se gdećemo dalje, u među vremenu kišaje prestala i odlazimo do mesta Đenovići odakle je predviđeno da povorka krene, ali i oni su pored nas prošli autobusom zbog vremena , izostala je ove godine povorka pleh muzike i mažuretkinje, kiša ponovo nastavlja da pada.Si su se snabdeli sa mimozama uz šetnju čuju se zvuci truba, frangija i bubnjeva proslava počinje.
Na trgu BAošića klapa Stari kapetan i pored kiše doprinosi lepoj atmosferi posetiocima manifestacije. Trg se odjednom napunio i svi veseli i orni za zabavu i igranje. Svako je na svoj način ispunjavao svoje vreme , neko je probao ribu neko vino , neko je plesao ali moj utisak je da su svi bili zadovoljni uprkos kiši koja neprestaje.
Nakon zabave vraćamo se u smeštaj gde nas čeka ručak , domaćin se uvek trudio da budemo zadovoljni i lepo ugošteni. 17 časova polazimo za Herceg Novi gde će danas biti tradicionalno otvaranje Dana mimoze koje je pomereno od juče. I ovde je svako za sebe tražio šta želi da vidi , na trgu je postavljena bina ali kiša pada i predstava je prebačena u dom „Park“ Sa trga polazi povorka sa pleh nuzikom i mažuretkinje do doma „Park“ ,svi prisutni su posmatrali ovu njihovu odanost ovoj manifestaciji, svečano otvaranje 43. Dana mimoze , Klapa „Stari kapetan“ svojim repertoarom oduševila je goste, posle kraćeg programa sledi koncert „Van Goga“
Treći dan , imamo sreće nema oblaka granulo je sunce predivno jutro, dan predviđen za planinarenje, zbog snega koji je padao odustajemo od Orjena, i u devet sati grupa od 10 planianra kreće na uspon obližnjeg brda , domaćin nam je pokazao kapelu u brdu i par kuća koje su se videle. To je Stari Baošić mesto odakle je on rodom. Boško Ilinčić je vođa današnjeg uspona, krećemo se cestom koja svojim vijugama vodi do kapelice u brdu. Uspon je veoma oštar , ali stižemo do nje , trenutno se u kapeli održavala služba i zadržavamo se na kretko da bismo razgledali okolinu i groblje koje je bilo pored nje. Nastavljamo dalje kaldrmom koja vodi gore prema vrhu, kaldrma se završava u jednoj kući gde se imformišemo o stazi do samoga vrha. Kamena stazica vodi na gore pored nje su zidovi od kamenja stara kuća sva od kamena , neko napušteno imanje koje je nekada bio veli posed, staza je sve uža i nakraju prelazi u sliv vode sa vrha, ali naša namera nepopušta da dođemo do samoga vrha, zaustavlja nas gusto šiblje koje nije dozvoljavalo da se prođe dalje, kratki dogovori i potraga za putem koji bi nas odveo do vrha, nalazimo kameu stazu koja vodi na gore i svi se upućeujeno po njoj ka vrhu, blizina vrha ,nema vegetacije samo kamen, ali neodustajemo nego uživamo u prirodi koja je sama sebi napravila put kojim se krećemo. malo preskačući malo na četri noge stižemo na sam greben i njime stižemo do predviđenog vrha, Devesilje 775 m.n/v svi srećni ,vreme sunčano cela okolina nam je na dlanu ,nalazimo se iznad samog brodogradilišta u Bjeloj. Razgledanje, slikanje , rakijica, i dogovaranja za povratak nazad , zbog nepoznavanja terena odlu čujemo se za povratak istom stazam kojom je vršen i uspon. Uspon je trajao dvaipo sata. U povratku mogli su se samo čuti razgovori da je uspon bio predivan i da su svi zadovoljni ovim usponom jer je ostavio mnogo lepih utisaka na svakog učesnika. Vraćamo u smeštaj oko 14:30. Drugi deo učesnika se organizovao za šetnju od Baošića do Igala uz obalu.
Zadnja večera u smeštaju , domaćin nam je spremio predivnu ribu i njegovo domaće vino.
Ponedeljak četvrti dan , doručak spremanje stvari i napuštamo smeštaj , put nas vodi do Kotoraa u kraći obilazak. Ovo je jedna kišovita akcija ni danas nas ne napušta kiša , šetamo starim Kotorom svako na svoju stranu , dolazimo do stepenica koja vode ka tvrđavi na vrhu ali namamo dovoljno vremena da se uspenjeo na vrh . 14:45 dogovoreni prevoz od Kotora do Bara stiže u stanicu , ukrcavamo se i napuštamo Kotor , uz put se video sneg koji se zabeleo i na primorju . Voz iz Bara polazi na vreme , ponovo velko razočarenje, hladan , nema grejanja, domaćin u vagonu alkoholičar koji samo traži ko ima rakije da popije, nebrine za putnike niti za bilo šta drugo. Grejanja nema do Beograda , tu se zamenila lokomotiva i grejanje je proradilo. Malo topline je vratilo ponovo osmehe na licca učesnika akcije. Bližimo se Novom SAdu , pozdravljam se sa učesnicima jer nas jedna polovina napušta tu , planianri Novosadskih Društava koji su sa nama učestvovali na ovoj akciji. Mi čekamo dalje naš voz je izbačen iz reda vožnje zbog velikog kašnjenja, sat vremena čekanja voza za Budimpeštu i idemo dalje lep uredan , topao voz koji nas vozi dalje, ali izgubili smo sve dalje veze za povratak u sombor, Evica se postarala i zamolila svog zeta da dođe po nas u Vrbas, Veliki sneg , loši putevi ali sigurnom vožnjom nas je vratio u Sombor gde stižemo u 15:30. Bila je ovo za mene jedna lepa ,hladna, kišovita ali nezaboravna akcija. Tekst pripremio:Branko Štigmund
Fotografije: Branko Štigmund
Izveštaj sa pešačenja Datum:17 mart 2012< Učesnici:Broj učesnika:11
Pređeno:25 km Visinska razlika: Vreme Sunčano ,bez vetra. Vođa puta:Ilonka Bogišić Kao i svake subote okupljamo se ispred Partizana u 9:00 časova čekamo deset minuta i krećemo na pešačenje. 11 članova našeg Društva iskoristilo je ovaj predivan dan da prepešači jednu od mnogih Somborskih pešačkih staza sa namerom da se ona ponovo zvanično obnovi kao pešačka staza Društva. Od Partinana skrećemo na Apatinski put da bismo nakon kraćeg pešačenja stigli do Velikog bačkog kanala , Gradski štrand gde se polako napušta grad i prelazi se u tišinu obala Velikog Bačkog kanla. Obalom se krećemo do drugog železničkog gvozdenog mosta gde prelazimo na drugu stranu obale . Za neoliko minuata stizemo na račvanje puteva na mestu zvanom Švrakini salaši ,pravimo kratku pauzu i nastavljamo levim putem to jest udaljavamo se od kanala i prelazimo na deo puta gde su samo njive ,atarski deo , ova deonica do sada je inače i trasa Evropskog pešačkog puta koja prolazi kroz Sombor, na trasi Evropskop pešačkog puta gde se skreće levo i odvaja prema Kupusini , mi skrećemo desno i krećemo prema jezerima u tom delu atara, Dodin salaš privatan posed na 15 km od Sombora prelepo mesto za predah i kratki odmor za osveženje , Domaćin je ljubazan i srdačno nas je primio počastio osveženjem , pokazao nam je svoj ranč koji je u pravom smislu divljina u ravnici ,Divlje svinje , srndaći ,srne ,konji, guske i ostale životinje žive u prirodnom ambijentu , ovaj salaš krase i dva prelepa jezera gde se moze uživati u vožnji čamcem. Nakom pauze nastavljamo dalje prema obalama Velikog kanala , treće skretanje od Dodinog salaša skrećemo desno i vraćamo se u smeru Sombora, deo staze je obrastao sa topolama i jablanovima -krase ga močvarna podrućja prepuna trske, Kada se osećalo da već mnogo pešačimo pred nama se ukazalo mesto Švrakini salaši mesto za pauzu kao i u odlasku , poslek kraće pauze istom trasom se vraćamo do Kupališta Pik – Zasluženo pivo za pređenu stazu. i povratak za Sombor.
Datum održavanja akcije: 22.-24.04.2012.
JEDAN NEOBIČAN SILAZAK SA PLANINE OVČAR< Drugi dan planinarske akcije “ Ovčar – Kablar “ 22.-24. aprila 2012. nas petnajstoro planinara iz Sombora , krenuli smo put vrha Ovčara. Poznata staza , laka , pitoma , vodila nas je kriz šumu punu sremuša od mosta na Moravi pa pored manastira Preobraženja i Sretenje, sve do vrha.
Put nazad nas je vodio istom stazom do manastira Sretenje pa levo asvaltnim putem do metalnog krsta. Ovde smo nameravali krenuti levo kroz šumu do manastira Sv.Trojice i posle do Ovčar Banje. Medjutim ( tu počinje ono NEOBIČNO) , desno od krsta smo ugledali novu markaciju koja je upućivala na novu stazu za povratak. Odlučujemo se da krenemo tuda . Markacija nas je vodila po stenovitom grebenu nadole ne mnogo strmo pa smo bili zadovoljni jer je bilo interesantnije od staze prema manastiru Sv. Trojice. Kroz tridesetak minuta spusta markacije su postale sve ređe a teren sve strmiji. Na par mesta su nas zaustavljale isprepletene lijane. Sve ređe markacije sada su predstavljale samo dve bele trake. Zaključivali smo da je maekirantu nestalo cevene boje. Ubrzo više nije bilo nikakvih oznaka. Šalili smo se – nestalo je i bele boje – .
Znali smo gde smo, da ćemo se spustiti negde između Banje i visećeg mosta. Međutim je terenpostajao sve strmiji ( 25 do 35 stepeni), pokriven lišćem i kamenjem. Nas troje smo krenuli napred nebi li pronašli blažu strminu. Ostatak grupe je išao za nama. Ovoj grupi je mnogo pomoglo planinarsko iskustvo Slavka Šmita koji se poneo uže od 15 metara koje je spust učinilo sigurnijim. Konsultovao je telefonom našeg domaćina „Muju“ iz pl. doma „Kablar“ – šta nas očekuje u daljem spustu. “ Mujo“ je za kratko vreme stigao i pomogao u spuštanju . Sve je bilo pod kontrolom i dobro se završilo , iako je moglo biti problema zbog odrona kamenja , ili eventualnog pada nekog od planinara. Na kraju, uz osveženje na teresi restorana na Moravi, raspoloženi i zadovoljni sumirali smo utuske i komentarisali kako neko može (sme) da neodgovorno i polovično markira stazu koja nije za planinare koji pohode Ovčar i Kablar. Za alpiniste da. Mujino mišljenje je da je markacija izvršena bez znanja Pl. društva „Kablar“ iz Čačka.
Izveštaj podneo :
Boško Ilinčić
ŽPK“Dr. Radivoj Simonović“ Sombor
Datum održavanja akcije: 24.06.2012. 11 članova Društva učestvovalo je na Tradicionalnoj akciji planinara-ravničara-park prirode“Stara Tisa“ kod Bisernog ostrva-Bačko gradište-Bečej, Napisati nesto novo o već vidjenom…..ljubazni domaćini koji su nam obezbedili doručak,lepo vreme i obale stare Tise bi bila dovoljna da sve bude i više nego lepo proveden dan,ali i setnjica u dužini od 15km po istoj stazi kao prošle godine …hmmmmm,pa onda dobar riblji paprikaš sa rezancima,muzika na uvce,palačinke, dobra ekipa….i povratak kući kroz Bečej,dvorac Fantast….a što se tiče fotkica nije bilo nešto posebno a da već nisam prošle godin slikao i postavio ovde .
… Tekst: Ljubomir Subotić
Datum održavanja akcije:18.-20.05.2012.
Prošlog vikenda uspešno je izvedena planinarska akcija „Dani jorgovana“ na Tupižnicu i Rtanj od s trane somborskih planinara. Akcija „Dani jorgovana“ na Tupižnici je republička akciji i na nju se odazvalo preko 700 planinara iz cele Srbije, medju kojima je bilo i 18 somborskih planinara. Na žalost somborskih planinara , nekoliko prijava nije moglo biti prihvaćeno zbog kasnog prijavljivanja i ograničenog kapaciteta smeštaja i prevoza. Somborski planinari bili su smešteni u pl. domu Beljavina u okolini Zlota kod Bora. Organizator ove republičke akcije na Tupižnicu, u ime PSS, bilo je PK „Šiljak“ iz Boljevca. Prvog dana izleta (sobota), posle zvaničnog otvaranja akcije, od strane organizatora u selu Bučje (490 m.n.v.), planinari vrše uspon na najviši vrh Tupižnice, Glogovački kamen (1167m). Po povtatku sa vrha, usledio je zajednički ručak, koji je besplatno obezbedio organizator za sve učesnike akcije, te podela Zahvalnica klubovima čiji su učesnici bili na akciji i Učesnike knjižice i Bedjeve akcije svakom učesniku. Akcija se završava bogatim kulturno-umetničkim programom oko 19 časova. Po povratku sa akcije somborski planinari posećuju Lazarevu pećinu u okolini Zlota, koja im je inače bila u Programu izleta. Sledećeg dana (nedelja) planinari Sombora samostalno vrše uspon na planinu Rtanj i njen najviši vrh Šiljak (1567m). Polaze na uspon sa južne strane iz sela Rtanj (600m), prelaze preko vrha Rtnja i spuštaju se severnom stranom ka restoranu Balašević, gde ih čeka sopstveni prevoz. U povratku za Sombor svraćaju u izletište Grza, restoran Konak na ručak, posećuju prekrasan (novoizgradjeni) Manastir u selu Lešje i posle toga nastavljaju za Sombor u koji dolaze oko 01,00 (ponedeljak). Na gore navedenim usponima prepešačeno je 37 km i napravljena visinska razlika u usponu 1600m a u spustu 1900m. Svi somborski planinari uspešno su popeli oba vrha. Vodja puta i vodić na terenu bio je Slavko Šmit; PAK „Celtis“ Sombor.
Datum održavanja akcije:28.04.2012.
I OVE GODINE SA UŽIVANJEM Kao i dugi niz godina unazad i ove godine planinari ŽPK“Dr Radivoj Simonović“ Sombor, njih 16-toro su bili učesnici tradicionalnog Fruškogorskog maratona. Ove godine 35. po redu koji se održao 28.aprila 2012. Na maratonu je učestvovalo oko 14.000 planinara, maratonaca, biciklista, dece, omladine i svih ostalih željnih uzbudljivog dana. Od 17 markiranih staza Fruškogorskog maratona, planinari Simonovića su se opredelili za onu već ustaljenu “ pripravnički istočni“ od 17 km. Uz lep dan i prijatno raspoloženje bez problema su savladali planiranu stazu i zadovoljni se vratili u Sombor sa još jednim pozitivnim utiskom više u sebi.
Vođa puta :
Piroška Tomašev
ŽPK“Dr. Radivoj Simonović“ Sombor
Datum održavanja akcije: 02.07.-07.07.2012.
ABOR PLANINARA – KAMENA GORA Tabor planinara na Kamenoj gori privukao je pažnju malo većeg broja zainteresovanih članova, nije mnogo ali ove godine pošlo je 11 članova Kluba na tabor. Iz sombora polazimo šinobusom u 16:50 časova koji na startu kasni , a nastavak puta je lagan zbog lošeg stanja šinobusa, tu su se već videli prvi znaci napestosti našeg vođe puta Piroške zbog kašnjenja za Suboticu i voza kojim treba da nastavimo dalje, ali smo se malo snalazili pa smo javljali za Suboticu da stižemo možda sa kojim minutom zakašnjenja, Stigli smo u minut polaska i ukrcavamo se u Barski voz, Milorad nam pokazuje mesta određena za naš Klub i krećemo ka odredištu.
U vozu smo imali dovoljno mesta da se može slobodno raskomotiti i da nam putovanje bude što ugodnije. Nakon izvesnog vremena priče i šale lagano tonemo u san , sa prvim zracima sunca približavamo se Prijepolju gde nam je odredište za silazak, naravno svi sa rančevima i svom ostalom opremom su spremni da siđu , voz staje Piroška silazi za njom Emilija na stepenicama a voz polazi dalje, Emilija iskače a stvari ostaju u vozu , ostali iz ekipe nastavljaj putovanje neznajući šta se dešava samo smo sa druge strane voza videli natpis Prijepolje.Da nismo silazili na stranu sa koje je stanica i otpravnik nevidevši nikoga pušta voz dalje. Pokušao sam nazvati Pirošku ali nema signala, za par minta dobijamo informaciju da ubrzo dolazimo do teretne stanice i tu treba da siđemo, uspostavljena je i veza Piroška javljaa da ona i Emilija dolaze sa kombijem po nas.Nastavljamo kombijem do Kamene Gore i smeštaja gde ćemo boraviti neredne dane ..
Selo Guvnište , na visini od 1320 m/nv izgrađeno sve u etno stilu kuće ,štale i pomoćni objekti su građeni od drveta , naš smeštaj je u novoizgrađenom objektu i još se oseća miris drveta. Ostavljamo stvari , kratak predah i silazimo do kampa Kovčica gde je organizovan Tabor planinara , udaljen je od nas 1,5 km, Emilija B., Olja F., Piroška T. i ja obilazimo kamp razgledamo gde su se smestili naši članovi koji šatoruju, razgedanjem okoline odlučujemo se malo obići okolinu i vidikovac iznad nas po priči meštana. Raspitao sam se za stazu koja vodi do vrha gde se nalazi vidikovac na 1435 m/nv , svo četvoro se odlučujemo poći na tu stazu, staza polazi iz samoga kampa i odmah blagi uspon do prvih jela gde prelazi u jači jači uspon prema vrhu , staza je predivna prekrivena iglicama i u većem delu kamenita tako da nam je veoma mnogo začilo penjanje kao po nekim kamenitim stepenicama prema vrhu.Svo četvoro smo oduševljeni izborom staze, približavamo se vrhu i nazire se vidikovac do kojeg smo krenuli. Vidikovac , smešten na dva živa bora pri samom njihovom vrhu na oko desetak metara visine ako ne i više, kada smo već tu to treba i videti sa vidikovca se lepo vidi sva okolina Kamene Gore, Durmitor je bio pod snegom i lepo se videla njegova belina, kratak odmor , po priči staza bi trebalo da nastavi dalje i kružnim tokom da nas vrati nazad do smeštaja sa druge strane. Nastavljamo dalje mali spust po kamenitoj stazi ali punoj uzbuđenja, markacije sve slabije nalazimo ali uz oprez uvek dodbro osmotrimo pa nastavimo dalje, ponovo uspon bio mi je veoma čudno što idemo gore a do smeštaja bi trebali poći dole , ali ipak idemo napred staza se odjednom izjednačila kao da idemo po jednoj ravni , boraova i jelova šuma je zračila punom lepotom. Pratili smo stazu 4 , ali tog dana još nismo znali kuda vodi , i odjednom smo na raskrsnici put vodi levo i desno , odlučujemo se desno pošto vodi prema dole, ali nakom par stotina metara nema ni jedne markacije zastajemo i odlučujemo se vratiti do zadnje markacije, ova markacija je bila malo ćudno postavljena jer se nalazila malo više na levoj strani staze a porek je skretao jedna staza , krećemo po njoj – spuštamo se i uskoro ispred nas ,markacija staza 4 to je dobar smer nastavljamo , posle izvesnog vremena ugledali smo ispred nas Sadi i u dalji se video put koji vodi do Guvništa gde smo smešteni. svi smo se vratili puni lepih utisaka sa ove staze.
Drugi dan , olučujemo se posetiti Sveti bor, ponovo smo se raspitali za stazu koja vodi do njega, Piroška i ja krećemo na stazu , od Guvništa levo pratimo put koji treba da nas odvede do centra Kamene Gore, uz put nailazimo na izvor Vučetina česma , osvežavamo se uzimamo zalihe i nastavljamo dalje ,pratili smo cestu , za nama su krenuli i Olja, Tina,Pero i Vera iz Vrdnika, nijeih bilo na vidiku uz malo raspitivanja nalazimo skretanje ka Kamenoj Gori i pred nama je sam centar , u prodavnici se malo zadržavamo da sačekamo ostale ali ih nije bilo , nastavljamo dalje makadamski put nas vodi na blagi uspon kroz selo, sa desne strane se vide Bor ali nije bilo staze , prolazimo pored njega i nastavljamo dalje, stižemo do planinarskog kampa za koji smo kasnije saznali da je Simon kamp, ali markacija na stazi je označena kao staza br 1 ,nije to ta staza , vraćamo se ponovo po pogleda na Bor i pitamo domaćine na livadi kako do Bora – preko sve je to naše ljubazno je odgovorio domaćin, i tu je ispred nas , izgledom iz daljine podseća na veliki hrast , ali ne to je Sveti bor u svom svom čudnom izgledu obim mu je 5m. a krošnja prepletena i veoma široka , ispd divan hlad, odmaramo se razgledamo okolini i odjednom iza brda pojavlju ju se i ostali članovi koji su krenuli na tu stazu , malo se zadržavamo i krećamo nazead , preko livada pašnjaka da bi nam ugođaj bio što lepši i prijatniji.
Treći dan , tabor počinje i dogovor za prvu stazu , programom je predviđena Jabuka , ali se odustalo do nje i ide se do Kamene Gore, Sveti Bor, Sadi , Crni vrh, Vidikovac , kamp, olučujemo se za ovu stazu jer prvog dana nismo bili na Crnom vrhu , Staza kojom smo se kretali bila nam je poznata jer smo se već tu kretali , po usponu prema crnom vrhu, rekli su nam da se ide po samom grebenu do silaska prema vidikovcu , ali i ta staza nam je poznata prešli smo je prvi dan ali u obrnutom smeru, stalno smo čekali da stignemo na Crni vrh , ništa samo su odjednom krenule priče pa prošli smo crni vrh , nama nikakve oznake , ni obeležja , niti nam je neko rekao , ljudi ovo je Crni vrh , najviši vrh Kamene Gore 1481 m/nv, pose ovoga sam se nasejao pa ovde smo i mi prošli prvi dan ali nismo znali da smo bili na Crnom vrhu, Tu pčinju malo razuđene markacije pa je Tina i ekipa ispred nas tražili markacije do vidikovca, na vidikovcu sam popričao sa našim današnjim vodičem Draganom o damom obeležavanju mesta gde se nalazi Crni vrh, i o našoj šetnji u ponedeljak , predložio je da od vidikovca do kampa ja predvodim ekipu , ali to je ona lepa kamenita staza koja se direktno spušta u sam kamp.
Četvrti dan – predviđena staza -Petnja -poseta pećini -Kurtova jama, staza nas ponovo vodi od kampa sdo mesta Sadi i alje do sela Brajkovac ali malo prije sela se skreće desno gore na uspon , prolazimo kroz gustu šumu, pored mesta Golo brdo i nakom izvesnog vremena pred nama se videla Petnja , nailazimo na izvor malo ispred same Petnje , po dolasku pred sam ulazak u pecinu osetio se hladan talas koji izlazi iz nje , vodič je rekao da niko ne ulazi bez dodatne opreme , ispred ulaza je ekipa GSS-a spremala učesnike za ulazak u samu pećinu , od naših članova jedino je Jelena se odlučila da uđe u pećinu , jedan obilazak je trajao pola sata a bilo je dve ekipe, upitali smo vodiča dali moženo polako nazad , i krenuli smo mnogi su krenuli polako nazad , na raskrsnici gde se spusta prema mestu Sadi , mi se dodlučujemo nastaviti sami dalje, produžavamo put ali markacije veoma brzo nestaju , posle izvesnog vremena odlučujemo se vratiti nazad , i vraćamo se istim putem kojim smo i vršili uspon , dan je polako izmicao a Sadi nikako da e pojavi ispred nas , kada smo ga ugledali odahnulismo , nismo bili daleko od kampa , toga dana smo prepešačili 30 km , i staza je u nama ostvila jak dojam lepote -iznenađenja.
Peti dan, naš vođa puta Piroška je predložila da obiđemo slapove Sopotnice kada smo već tu u njenom okrugu ,predlog je prihvaćen i odlazimo prevozom do Sopotnice.Sa nam polaze i 3 člana Subotičkog Spartaka, jer su naša dva člana otišli na drugu destinaciju ,Slobodan i Nemanja su već ugovorili sa Beograđanima da posete manastir Mileševa i isposnicu Svetog Save, Planinarskii dom na Sopotnici, mir , tišiha , debeo hlad -zrače svojom lepotom , vredni domaćini spremaju ručak za goste iz Bosne koje očekuju, mi smo se na kratko zadržali i krećemo na stazu do slapova, uz put Olja F. pozdravlja domaćine koje je i prije posećivala , naručuju piti od heljde da se prezalogaji po povratku. Putem smo se popeli do vrha Slapova gde smo svi oduševljeni pogledom i lepotom koja je ispred nas, fotografisanje razgledanje i polako se uz slapove spuštano dole. opisati sve lepote i čari koje pružaju slapovi Sopotnice je prosto nemoguće jer svaki od njih ima svoj duh i govori svoju priču , na zadnjem smo se najduže zadržali jer je najveći i najviše se osetila lepota toga dela. Malo smo predahnuli i krenuli nazad do planianrskog doma, Kupovina domaćeg sira, preuzimanje pite od heljde je označavao kraj naše posete slapovima Sopotnice, vraćamo se nazad do Guvništa.
Šesti dan , dan povratka , ne idemo na stazu , odlučujemo se ostati u kampu i razgledati aktivnosti koje se priređuju, Nemanja je koristio , instruktorsku pomoć i uživao u pokušaju Paraglajdinga, Tina je isprobala , slobodno penjanje na prirodnoj steni , GSS je izvodio svoju pokaznu vežbu , polako se dan bližio kraju , spremali smo stvari za napuštanje smeštaja naš domaćin Goran Glušćević nas je posetio sa suprugom i decom , razgovaralismo , zahvalili se na predivnom smeštaju uzeli kontakte i u dvadeset časova napuštano mesto Guvnište i odlazimo za Prijepolje gde čekamo Barski voz za povratak . Voz ide po redu vožnje , silazimo u Vrbasu , ukrcavamo se uvoz za Sombor i u 10:30 stižemo za Sombor.
Sa tabora planinara -Kamena Gora 2012 . svi su poneli sa sobom mnogo lepih trenutaka , iskustava , a ponajviše lepote toga podneblja.
Izveštaj podneo :
Branko Štigmund
Izveštaj sa akcije Datum održavanja akcije:27.-07.- 29.07. 2012.
Broj učesnika:120
Pređenih km:15
Opis akcije: Planianrski Klub ŽPK „Dr. Radivoj Simonović“ sa mnogo volje organizovao je akciju 15. Simonovićevi dani , kao uspomenu na jednog velikana Srpskog planianrstva Dr. Simonovića, u petak 27.07. 2012. kao i prethodnih godina organizovan je srdačan doček gostiju u klubskim prostorijama Kluba Pariska 10. Gde su se gosti mogli okrepiti pićem i pecivom . Aktivnosti ovoga dana su prdviđene da se gosti samo ugoste i da im se pokaže Sombor , i sada su gosti predvođeni Marijom Stričević obilazili znamenitosti našeg Grada.Gosti koji nisu želeli obilazak Grada ,organizovan je doček u planinarskom domu -Kupusina. Među prvima su pristigli Zrenjaninci , a za njima biciklisti iz Subotice, smeštaj u domu , druženje u večernjim satima .
Glavni deo manifestacije je u Subotu , jutro je osvanulo sa pristizanjem novih gostiju , prijavljivanje razmenjivanje priča sa prethodnih događaja i pripremanje za otvaranje i zvaničan početak akcije.8:30 predsednik Kluba Zdravko Zorić pozdravlja učesnike i zvanično proglašava akciju otvorenom, za današnje pešačenje zadušen je načelnik Kluba Branko Š. koji u kratkim crtama objašnjava današnje staze, predvišene su 3 staze , Duga od 15 km, kratka od 9 km. i jedna od 7 km. Staza od 7 km je staza koja vodi od Doma do Dunava mesto zvano Štuka, stazu je predvodio Boško Ilinčić, nakon kraćeg upoznavanja sa stazama kreće se na pešaćenje put nas vodi od planinarskog doma do naselja Kupusina, obilazimo muzej-etno kuću koja je jedinstveno urađena u plavoj Kupusinskoj boji i gde su izložene sve starine nekadašnjeg života na salašu – obilazimo i crkvu Sv. Ane u Kupusini gde Pop upoznaje učesnike sa istorijatom crkve. Malo smo se duže zadržali u Kupusini ali posle obilaska ispred crkve se grupa deli na kratku stazu i dužu , kraću stazu koja vodi od Kupusine nazad do Doma predvodiće Ilonka Bogešić , vođa staze je zamolio sve učesnike koji nenastavljaju na dužu stazu da ostanu ispred crkve i dalje nastave sa Ilonkom. Put dalje nastavljamo do kraja sela prelazimo kanal i ovde kreće teži deo staze jer se nalazi većinom na osunčanom delu , poneko drvo uz stazu je odlično za mali predah , prolazimo pored mesta Budžak i pored njega dolazimo da puta koji vodi do Adice, skrećemo levo da bismo mogli posetiti Dodikov salaš koji je predviđen ovom stazom, jako sunce koje u tim trenucima pripekla malo je naškosilo planianrima na stazi, njih nekoliko ali tu je i velika topola kaoja odaje veliki hlad za pauzu. Mali predah , osveženje i nastavljamo do Dodikovog salaša, Dodik nas je veoma srdačno dočekao i ugostio na svojem salašu , duža pauza za obilazak salaša i malo okrepljenje.Nakon pola sata nastavljamo dalje putem prema Adici ali na zadnjem skretanju skrećemo levo i nastavljamo putem do doma. Sunce je malo ometalo šetače ali upornošću savladavamo i zadnje kilometre današnjeg pešačenja, pred nama je dom , stižemo osveženje , druženeje , Naš kuvar vredno radi i pasulj je pri kraju . Prijateljska atmosfera vlada u domu među gostima , najavljuje se početak ručka i redovi se formiraju kod kazana sa pasuljem, posle žestokog dana na suncu mnogi su okrepljenje našli kupajući se u kanalu Duna-Tisa-Dunav. Biciklisti iz subotice su pole ručka nastavili svoje aktivnosti vožnjom do Aparima i Bačkog monoštora , astli su užilavli u zvucina orkerstra koji je uveseljavao goste. Predveče Predsednik Kluba podelio je svim učesnicima zahvalnice za učešće na akciji i zatvorio akciju, nakon čega se nastavilo sa pesmom i igrama do kasno u noć.
Nedelja , posle buđenja ispraćamo goste koji su noćili u domu , Biciklisti iz Subotice, Zrenjaninci i planinari iz Kladova.
Na akciji ove godine prisustvovalo je 11. planinarskih Klubova i Društva .
Tekst pripremio:Branko Štigmund
Fotografije: Ljubomir Subotić
Datum održavanja akcije: 06.-09.09.2012.
Učesnika : 19 ŽPK“Dr Radivoj Simonović“ Sombor
1 ŽPK“Spartak“ Subotica
Planina: Ozren
Vrh: Gostilj 773 m/nv
dužina staze: 16 km
Akciju „Dani čaja na Ozrenu“ organizuje PED“Preslica“ Doboj , i u dogovoru sa njima organizovan je odlazak na ovu akciju, 19 članova našeg Društva i jedan član iz ŽPK“Spartak “ Subtica, polazimo 06.09.2012. u 15 časova ispred Sportskog centra „Soko“ , da nebih opisivao trasu puta recicu samo , Sombor-Bogojevo-Erdut , republika Hrvatska, -Slavonski Šamac-Bosanski Šamac gde ulazimo u Republiku Srpsku. Susret sa domaćinima trebao je biti u Etno selu „Kotromanićevo“ ali smo skrenuli jedno skretanje ranije i malo nam se put odužio, na kraju ipak stižemo do Etno sela , ljubazni domaćini nas sa ljubaznošću dočekuju , jedno piće za osveženje i uz pratnju domaćina odlazimo do mesta Preslica gde nam je smeštaj i prenoćište.
07.09.2012. Petak , doručak, kafica i uobičajene jutarnje aktivnosti , kao i prethodnog dana domaćin Predsednik Nenad , PED“Preslica“ iz Doboja ide sa nama , prvi put smo u Doboju i sa njim ćemo lakše da pronađemo određene destinacije koje je on organizovao da čemo posetiti i upoznati se za znamenitostima Doboja.Prvo odredište nam je Muzej u Doboju , naš dolazak je dogovoren i imali smo divno izlaganje o istorijatu muzeja i istorijatu Doboja, svi oni koji svrate na ovo mestu muzej je naravno mesto koje treba videti , od doba neolita pa kroz sve epohe do danas možete videti u samom muzeju sa predivnim izložbenim predmetima iz tih doba. Nakon Muzeja sledeća destinacija nam je Dobojska tvrđava, koja je Kulturno istorijski spomenik, mislim da fotografije mogu više reći nego što bih ja rečima rekao. Lagani obilazak i šetnja po tvrđavi svima je veoma značila , napuštamo tvrđavu i odlazimo do centra Doboja , tu pravimo puzu i svako po svom nahođenju razgleda centar grada.Za drugi deo dana predviđeno je pešačenje od Doboja do Goranskog jezera i ovog puta vođa staze je domaćin Nenad koji nas laganim hodom vedi kroz predivne predele podnožja Ozrena, staza je 8 km pa vrlo brzo ispred nas je stajalo Goransko jezero. Goransko jezero , ime mu govori samo zaštose tako zove , izgrađeno je angažovanjem gorana i goranske organizacije , veoma lepo i uređeno veštačko jezero uređeno za izletište sa predivnim plažama za kupanje i odmor, ovde nam je priređen ručak od strane domaćina. zadržavamo se neko vreme ovde i nastavljamo pešaćenje do Preslice to je kratka stazica oko 2 km. Predvečernji sati , druženje razmena iskustava , upoznavanje uz muziku i po koje piće.
08.09.2012. Subota, dan održavanja Manifestacije „Dani čaja na Ozrenu“ , domaćini očekuju goste koji još treba da pristignu i da se polako počnemo penjati prema Gostilj-u vrhu gde se Manifestacija tradicionalno održava. Pozdravna reč Predsednika PED „Preslica“ Nenada i polazak na stazu , 9 učesnika našeg Kluba je otišlo sa kombijem blizu vrha gde će kraćom stazom uspenjati sam vrh, ostali učesnici polaze na dugu stazu koja je iznosila 16,200 km , veoma lepa staza samo sa mnogo žute zemlje koja se pretvorila u prah i stvarala velike talase prašine, pelazilo se preko dva brda do samog podnožja Ozrena odakle se krenulo na uspon ka vrhu , na samoj stazi nailazite na mnoge potoke preko kojih se prelazi , kupine, maline , ali ove godine zbog suše nije ih bilo, takođe nije bilo ni čuvene trave Ive jer se sasušila zbog nedostatka vode. Nakon izvesnog vremena objašnjavaju još samo ovaj uspon i on vodi na sam vrh , za nepoverovati ali staza je kamenita bez drva , više liči na greben na koje struje vetrovi zbog kojih je i pogodno mesto za paraglajding, na samom početku uspona krst koji se nalazi na samom vrhu skoro se neprimečuje kako je malecan , ali svi smo se uspešno uspenjali i sa oduševljenjem posmatrali okolinu koja nam je bila kao na dlanu vidikovac sa samog vrha je božanstven jer je sam vrh bez drveća i omogućujuje veliki opseg vidika. Fotografisanje , i spuštanje vema malo nekih 100 metara gde se tradicionalsno kuvao čuveni čaj od trave Ive , svi učesnici su na poklon dobili po vreću trave Ive i skuvani čaj da piju. Zadržavamo se ok osat vremana spuštanje do kombija i povratak u Kamp na Preslici. Vredni domaćini ovde su organizovali ručak , tradicionalini planianrski pasulj i živa muzika do kasno u noć. 09.09.2012. Nedelja , doručak i spremanje stvari ovo je dan našeg povratka , ali i za danas je domaćim isplanirao još neku destinaciju , radi se o Manastiru svetog Nikole na Ozrenu , do manastira idemo kombijem gde smo voma ljubazno dočekani i primljeni , Iguman Sava je ukratko nas upoznao sa istorijatom samog Manastira, nakon izlaganja nam je ponudio kafu i osveženje koje su oni pripremili za nas , naravno posetili smo i sam Manastiri , poklonili se razgledali , obišli prodavnicu gde su se mogle kupiti razne stvara , nakon osveženja u Manastiru pozdravljamo se sa domaćinima i nastavljamo naš put do Kraljevskog etno sela „Kotromanićevo“ , kotromanićevo je izgrađeno etno selo sve u stilu nekadašnejg izgleda življenja na ovim prostorima , drvene kuća, barake oruđe i sve potrebno za život u stilu toga vremana, mogli su se kupiti i trave sa tog podneblja kao i čajevi , neki naš članovi poželeli i fotografiju u haljini princeze koja je ovde na raspolaganju i to je učinjeno pa je naš klub dobio i svoju planiarsku princeu u Kraljevskom etno selu „Kotromanćevo“, možete videti na snimcima. Napuštamo etno selo i usmeravmo se na povratak kući , pre samo prelaska granice za republiku Hrvatsku , zaustavljamo se u restoranu „Kalimero“ na još jednom ručku u Republici Srpskoj nakon ručka , odlazimo na granici gde nas je čakalo iznanađenje ipred nas dva velika autobusa i mi , čekanje sat vreman , ali nastavak je bio lep i brz uključujemo se na autoput , kod Osijeka skrećamo na Erdut druga granica , pelazimo veoma brzo i vraćamo se za Sombor.Na akciji bilo još mnogo lepih stvari , događaja i utisaka ali pogledajte prateće fotografije one će Vam reći mnogo više od svake moje reči.
Izveštaj podneo :
Branko Štigmund
Fotografije: Ljubomir Subotić, Branko Štigmund
Datum održavanja akcije: 20.10.2012.
Učesnika : 20 ŽPK“Dr Radivoj Simonović“ Sombor
Mesto: Ludoško jezero
;Izlet iznenađenja 2012. je organizovan kako jednodnevni izlet u okolini gde planinari ređe odlaze, tako da je ovogodišnji izlet obuhvatio tri destinacije u okolini Subotice. I ovoga jutra svi učesnici su na vreme pristigli na mesto polaska i kombi bus kreće na vreme od Hotela “ Internacional“ u Somboru.Prva destinacija nam je bila poseta Vinarije „Zvonko Bogdan“ pored Palićkog jezera, vredni domaćini su nas sačekali na ulazu u Vinariju i poželeli dobrodošlicu, kratak istorijat i informacije o Vinariji , obilazak same vinarije sa objašnjenjima o proceduri proizvodnje vina , Čuvanju , skladištenju i punjenju , obilazak sale za degustaciju vina i podruma, obilazak nam je trajao oko sat vremena , po napuštanju vinarije videlo se na licima učesnika da su zadovoljni ovom destinacijom. Pozdravljamo se sa našom domaćicom , slikanje ispred vinarije i nastavljamo put ka drugoj današnjoj destinaciji. Stižemo u Hajdukovo i odlazimo do Vizitorskog centra „Ludaš“ gde nas ponovo dočekuje domaćin , Čuvar rezervata Gdin. Sava , objašnjavanam ukartko da treba malo da pričekamo da pristignu i ostali domaćini koji će poći sa nama na stazu predviđenu za obilazak. O Stazi ja ću ovde staviti sa njihovog linka informacije, Tekst preuzet sa sajta:Edukativna staza „Kireš“
– takođe polazi od Vizitorskog centra „Ludaš“, ali, na istok- prema rečici Kireš. Delom ide uz jezero, a delom kroz naselje Hajdukovo. Staza je duga 2300 metara i završava se na mostu preko rečice Kireš, koja se nedaleko od tog lokaliteta uliva u Ludaško jezero. Na početku staze je velika informativna tabla na kojoj je ucrtana mapa rezervata i fotografije staništa koje posetilac može da vidi, ukoliko nastavi sa šetnjom. Posetilac duž staze prvo nailazi na drveni mostić- molo koji vodi preko vlažnih livada, a na njega se, skoro direktno nadovezuje drveni molo na obali jezera, dužine oko 100 metara, predviđen za prikazivanje prstenovanja ptica. Molo je povezan sa ostrvom „Roža Šandor“, na kom je predviđeno postavljanje osmatračnica za više osoba. Staza, neznatno kraća u odnosu na stazu „Čurgo“, ipak je malo napornija i šetnja njom traje oko 1 čas. Stazu prate četiri informativne table koje obaveštavaju posetioce o geološko- pedološkim karakteristikama regiona, zaštićenim biljnim vrstama, značaju praćenja i prstenovanja ptica i vodnom režimu Ludaškog jezera. Na samoj stazi smo uživali u predivnim pogledima na prostranstvo prirode koje se nedira i pruža svim posetiocima jedinstveni doživljaj. Informacije od samih domaćina su preobilne trudli su se da ništa neostane neobjašnjeno , učesnici su imali i tu priliku da uživaju u pregledu ptica koje svraćaju na ovo stanište i samo prstenovanje, pregledavanje i merenje ptica. Nakon obilaska edukativne staze „Kireš“ nastavljamo dalje do treće predviđene destinacije za danjašnji izlet. I nakon kraće vožnje seoskim putem stižemo do odredišta -„Rokin salaš“ mesto gde je predviđen obilazak samoga salaša i ručak . o Samome salašu tekst preuzet sa njihovog sajta: http://www.salasi.info/rokin_salas.php Stogodišnji, ambijentalno uređen salaš na istočnoj obali Ludaškog jezera, takozvani„Rokin salaš” od davnina je mesto okupljanja ovdašnjeg stanovništva. Sa ovog dela obale pruža se izuzetna panorama prelepog jezera. Tršćaci pod salašem i deo jezera pod nazivom Žuta obala važili su nekoć kao omiljeno mesto za pecanje, a strmoj obali čuvali su mnogo čamaca. Salašari su tu prelazili na drugu obalu jezera gde se nalazi crkva, škola, groblje i do nedavno pijaca. U “kući čamaca”, kako se nekad salaš zvao, živeo je čamdžija, čovek koji je velikim čamcima prevozio putnike na drugu obalu. Ispod obale salaša ribari su vukli svoje mreže, tu su ribu prodavali i kuvali riblju čorbu. Vrednost salaša je i u očuvanom originalnom izgledu koji odgovara tipu panonske kuće. Rokin salaš sačuvao je osobenost severnobačke trodelne kuće od nabijenice sa trščanim krovom. I dan danas se mogu koristiti furune i raznovrsna arhaična ognjišta pod otvorenim odžakom. Na salašu nema električne energije./p> Stalna postavka smeštena je u posebnoj zgradi. Sastoji se od više celina. Arheološki deo prikazuje život ljudi od mezolita do srednjeg veka. Većinom su izloženi originalni eksponati koji su pronađeni u okolini Ludaškog jezera. Salaš se nalazi na ostacima neolitskog naselja i zbog toga imamo najviše predmeta iz tog perioda. Formiranje i storija naselja oko jezera prikazana je kartama i dokumentima. Etnografski deo postavke prikazuje karakteristične predmete i kućne potrebštine sa početka dvadesetog veka. Originalne fotografije govore kako su nekada živeli na salašu. Najveći deo izložbe posvećen je prirodnim vrednostima rezervata. Velika diorama prikazuje značajna staništa i ptice koje tu žive. Panoi prikazuju seobu ptica, ribe, insekte i karakteristične biljne zajednice. Po starom narodnom predanju o poreklu imena sela Ludaš – i selo i jezero dobili su ime po guskama. Kada su naime: „u turska vremena ovde stigli, tu je bilo mnoštvo divljih gusaka, koje su potom hvatali pa prodavali“. Pošto su se Ludašani na vašaru uvek pojavljivali nudeći guske, verovatno su zbog toga i dobili to ime. Prvi pisani podaci o ovom području datiraju iz 1335. godine kada se u jednom dokumentu, pod nazivom Ludašeđhaz-pusta, pominje Ludaš kao naselje u susedstvu Gornjeg Adorjana. Tokom turskog perioda, u poreskom popisu kaločke biskupije iz 1543. godine pominje se naselje pod imenom Ludaš, koje je vremenom opustelo. Nakon toga su oko 1740. godine ludašku pustaru naselili segedinski uzgajivači duvana. Broj žitelja je neprestano rastao, stoga je selo 1832. godine dobilo crkvu i školu. Godine 1832. preraslo je u katoličko naselje sa 4129 duša. Bački vinogradi naseljeni su krajem 19. veka i to pretežno seljacima iz okoline Segedina. Pustara na području Hajdukova naseljena je tek nakon 1902. godine, takođe porodicama iz okoline Segedina jer je grad Subotica te godine dotadašnju pustaru isparcelisao u vinograde i voćnjake. Do sredine 20. veka najvažnije naselje u okolini jezera predstavljalo je selo Ludaš. Imalo je crkvu i groblje, a i pošta između Kanjiže i Subotice prolazila je pored Ludaša. I nakon osnivanja novog naselja, Ludaš je još izvesno vreme bilo jezersko naselje od ključne važnosti, sve dok u drugoj polovini 20. veka tu ulogu nisu preuzeli Hajdukovo i Bački vinogradi, koji su se našli pored željezničke pruge i međunarodnog puta.
Na samom salašu prvo smo naručili kafu pošto ceo dan nismo nigde stajali za neko oveženje , kratak odmor razgledanje malo okolo i domačin nas pozdravlja i želinam dobrodošlicu na njegov salaš. Za ručak samo imali Guljaš čorbu koja je bila veoma ukusna , nakon ručka kratak poseta etno kući objašnjenja domaćina obilazak okoline i samoga alaša. Ovo je planom predviđena zadnja destinacija izleta iznenađenja , ali po napuđtanju salaša složoli smo se da još napravimo jedno zadržavanje u centu Subotice , Prošetali smo Korzom u centru grada malo zaseli u „Pelivanu“ i nakon sladoleda i kratke štetnje po KOrzou , vraćamo se za Sombor. Povratak je U 18 časova.
Branko Štigmund
Fotografije:Branko Štigmund