U drugoj polovini sept. 2013 somborskih planinari (11 učesnika) organizovano odlaze na 10-dnevno planinarsko letovanje na ostrvo Krf u Grčkoj. Naravno, naši planinari, nebi bili planinari da u svojim glavama nisu imali nameru, da pored kupanja i uživanje u morskim pejsažima, posete i vide sve ono lepo i interesantno što na ostrvu Krfu ima. Za tu priliku koriste organizovane turističke ture sa raznim vrstama prevoza ili samostalno koristiće renta-car usluge. Tako na prvoj turi, brodom odlaze i posećuju ostrvo VIDO i mauzolej Srpskih ratnika i Plavu grobnicu. U gradu Krfu vrše posetu Srpskoj kući i muzeju stradanja naših junaka u I svetskom ratu. Na drugoj turi busom obilaze severnu i zapadnu obalu ostrva Krfa gde posećuju izmedju ostalog, kod mesta Sidari čuveni “kanal i tunel ljubavi“. Obilazeći južnu stranu, u trećoj turi, pored ostalog, posećuju mesto Guviju i spomen ploču srpskim junacima na mestu iskrcavanja u I svetskom ratu, na plaži Guvija. Sa vidikovca Kanoni posmatraju Mišije ostrvo, koje je zaštitni znak ostrva Krfa. Na kraju krstarenja po ostrvu Krfa planinari vrše uspon na najiši vrh planina Pantokrator i penju istoimeni vrh (906m). Tom prilikom prepešačuju 18 km i prave visinsku razliku od oko 1000m. Poslednjeg dana prave planinarsko veče i druženje u sopstvenoj režiji, oproštaj od ostrva i prijatelja, koje će nam sve skupa, ostati dosta dugou lepom sećanju i uspomeni.
Izveštaj pruzet od: Slavko Šmit
20 planinara iz Sombora 17.08. 2013. godine u jutarnjim časovima to jest u 6,00 polaze na put ka Beloj Crkvi , Trasa puta je preko , Kule-Srbobrana-Zrenjanina-Vršca i odredište Bela Crkva. Na putu do Bele Crkve imali smo dve pauze . Naš domaćin Milan nas je sačekao pri dolasku u Belu Crkvu i u dogovoru nam je pomogao da se svi smestimo u svoje sobe. Planirali smo da to popodne obiđemo sva belocrkvanska jezera ali zbog toplote koja je vladala od toga sam odustao i umesto šetnje otišli smo na kupanje , neki su se ipak šetali oko jezera neki su se kkupali a neki su samo se odmarali u hladovini. Voda je bila prijatna i kupanje je bilo interesantno posle vožnje u kombiju celo prepodne.
Večeri sati su predviđeni za obilazak samoga centa Bele Crkve i odlazak do vidikovca „Tri krsta“ sa kojeg se pruza panoramski pogled na celu Belu Crkvu. Prolazeći glavnom ulicom i samim centrom stičete utisak kako je Bela Crkva predivan Grad , koji odiše starim baroknim stilom , starim fasadam , predivnim parkom , i osetite mirniji način života.
Nedelja 18.08.2013. god. u 8,00 časova polazimo iz Bele Crkve za Kaluđerovo , državna granica sa Republikom Rumunijom , sva sreća na granici smo veoma brzo prošli i put nastavljamo ka našem odredištu. Kombijem odlazimo do ulaska u nacionalni park „Cheile Nerei-Beusnita“ , 14 planinara se odlučuje da ide stazom kanjona Nere , a ostali se kombijem vraćaju do mesta Sasca Montana gde se mi spuštamo iz kanjona .
Pre ulaska u sam kanjon naš vodič Milan nas je prvo odveo do obližnjeg vidikovca koji je sa leve strane od ulaska na stazu kanjona , vidikovac pruža predivan pogled na dubinu i lepotu koju će Vam pružiti sam obilazak kanjona Nere.
Posle nekoliko minuta nalazimo se na ulazu i početku staze koja nas vodi u kanjon Nere na samom početku staza je uzana od sitnog kamena tucanika , staza je inače za jednog čoveka a sa druge strane Vam se pruža pogled na sam kanjon i reku Neru , staza je ručno klesana za vreme Turaka , tuneli koji spajaju stazu i rađeni su u principu da Vas ne odvajaju od samoga pogleda na kanjom , je predivna za ono vrene ručna izrada.
Prolazeći iz tunela u tunel , uživajući u svakom detalju koji pruža ovaj deo klusure nakon , dva sata stižemo do mesta gde se sa klisure uzanom stazicom spuštamo do sane Nere, ovde je predviđen odmor za kupanje i punjenje pitke izvorske vode. Jedini Izvor pitke vode nalazi se sa druge strane reke Nere i izvire u steni , trebate preći preko reke na drugu stranu i kad ugledate izvor onda se trebate dobro pokvasiti je oko metar do izvora voda je oko 1,60 dubine , ja sam kao vođa puta , a i same želje da se okupam u Neri odlučio da donosim vodu za svoje planinare.
Nakon pauze , kupanja , i punjenja zaliha pitke vode , nastavljamo dalje vraćamo se na stazu i pred nama se ponovo prostiru divne usko klesane stazice na samom obodu kanjona.
Nakon par sati pešačenja napuštamo polako kameni deo i prelazimo više naravnicu sa šumom i gde staza već prilazi veoma blizu same Nere. Na kraju mesto gde napuštamo kanjon Nere ostaje samo još da se pređe stari drvni most koji je postavljen preko, most je izgrađen od čeličnih sajli na koje su postavljene drvene daske , malo se ljulja ali je doživljaj prećiga fantastičan.
Polako se u daljini vide kuće i prvo obližnje mesto Sasca Romana, od kojeg nas cceta vodi da Sasca Montane , ovde su naši ostali planianri koji nisu krenuli u kanjon , pravimo kraću pauzu i zajedno sa ostalima ideo u drugi kanjon predviđen zadanas, kanjon reke Sušare, kanjon je dug 4,5 km . ali prebun brzaka , vodopada , humki , mahovine i bistre vode , na saamoj stazi prelase se mnogi drveni mostići sve ručno građeni što odaje veoma lepu sliku i doživljaj ovom obilasku, na sredini staze imate predivo izletište za studente porek kojeg i stari rudnik, na stazi se nalazi i stari rimski rudnik. Zadnji deo staze odaje najviše čarolije i uzbuđenja jer je uzan za jedno stopalo a u stenu je pričvršćena čelična sajla za koju se pridržavate da biste mogli taj deo da pređete nepokvašeni. Stiženo i do kraja staze gde nas iznenađuje predivan vodopad reke Sušare,
Pored vodopada ,pravimo pauzu i istim putem vraćamo se za Sasca Montanu, pošto restoran nije radio ,sedamo u kombi i vraćamo se do granice , pa ponovo do Bele Crkve ,gde ponovo pravimo pauzu za malo osveženja i naravno da se pozdravimo sa našim vodičem Milanom Belobabićem, Milan je kako pričaju učenici oduševio sve prisutne svojim znanjem i iznetim informacijam oko Bele Crkve i samog kanjom i mesta u Rumunije. Belu Crkvu napuštamo u 18,30 časova i uz jednu pauzu u Sombor stižemo u 23,15 časova.
Na akciji je učestvovalo 19 planinara iz ŽPK“Dr Radivoj Simonović“ Sombor
i 1 planinar iz ŽPK „Spartak“ Subotica.
Bela Crkva-Sasca Montan-Rumunija, 17-18.08.2013.
Vođa puta:
Branko Štigmund
NOVOGODIŠNJE PEŠAČENJE
„Pešačenjem protiv mamurluka“ Akcija se svake godine održava 02.01. posle dočeka.
Prošlog vikenda, lepoi suvo vreme omogućilo nam je da bezbedno popnemo jedini oklinčeni vrh u Srbiju, vrh Ostrvicu (758m), često pominjani pod nazivom „srpski matterhorn“. Održavaoci ove staze ka vrhu Ostrvice (neznam ko su) potrudili su se da ovu 1000-metarsku dužinu staze, od podnožja do vrha, urade tako da se ona može bezbedno popeti pogotovo po lepom i suvom vremenu kakvo smo mi imali. Prvih 100 m visinske razlike od podnožja (od asfaltnog puta gde smio došli prevozom) napravljeno je stepenasto sa drvenom ogradom sa strane, a drgih 100m staze ka vrhu, koji uglavnom ide po stenama je oklinčeno i osigurano metalnim sajlama, koje omogućuju bezbedan uspon na vrh.
Izveštaj pruzet od: Slavko Šmit
Na Poziv organizatora i domaćina PSD „Poštar“ Novi Sad, na tradicionalnu akciju Svetisavskog izleta po Fruškoj Gori, ovog puta 23.po redu, odazvalo se preko 80 planinara uglavnom, iz Vojvodjanskih planinarskih društava, medju kojima je bilo i 12 somborskih planinara. Posle pozdravnog govora domaćina i odpevane himne ispred česme Četiri lava u Srem. Karlovcima, planinari su krenuli ka Popovici u šetnju dugu oko 25 km. Naravno, nisu svi planinari prešli planiranu stazu nego su je, prema sopstvenoj želji i odluci, skraćivali i menjali pravac, tako somborci svoju trasu završavaju silaskom na na Glavicu i Paragovo, gde ih je čekao sopstveni prevoz za povratak ka svom gradu Somboru
Tekst preuzet:Slavko Šmit . PAK“Celtis“
TABOR PLANINARA SRBIJE 2013. – POVLEN – Valjevo
Bilo nam je lepo. Bez problema, svađa i nerviranja. Svako je koristio svoje vreme kako je hteo i kako mu je odgovaralo.
U utorak 2.7. smo krenuli vozom rano ujutro, hvatali jedan voz za drugim i pre 13 časova stigli u Valjevo. Dalje taksijem do Povlena, oko 50 km. Domaćini nas dočekali kafom i rakijom. Usledilo je nameštanje šatora i smeštaj u privatnu kuću, lep apartmanski smeštaj (malo je bilo nesporazuma oko smeštaja, ali je sve sređeno).
U sredu smo krenuli na prvu pešačku turu: duža staza 12 km – 7 planinara, od ukupno 39. „Dom (1150 m/nv)-kružna staza Veliki Povlen (1270)-Markova stena (1220)-Ploča (1180)-Srednji Povlen (1301)-Veliki Povlen-Dom. Teška staza, uspon 450 m, spust 520 m.“ Vrlo lepo i ne preterano teško. Kraća staza je kretala u 11 časova 10 km – 4 planinara.
U četvrtak smo krenuli na Mali Povlen (1347 m/nv), lagana, fina stazica. Dalje smo krenuli u potragu za Povlenskom kuglom. Mnogo spuštanja i uspenjanja za jedan kamen u obliku kugle i skoro presušene rečice. Do slapova Cetinje (rečeno je da su tu blizu) trebalo nam je 1 sat opet napornog spuštanja i uspinjanja kroz visoku travu (na nekim mestima čak višlju i od mene). Mali odmor i kreće se prema domu jer smo u zaostatku s vremenom. U dom dolazimo oko pola 6 posle pređenih 26 km, umesto 18 prijavljenih. Bila su 3 naša planinara. „Dom-Mali Povlen-Povlenska kugla (905)-Slapovi Cetinje (680)-Ploča (1180)-Veliki Povlen-Dom“. Pređeno 9 vrhova, uspon 1697 m, spust 1567 m. Taj dan je bila i kratka staza koja je kretala u 11 časova.
U petak smo išli na samostalnu šetnju Branko i ja do Pašne Ravni da kupimo voće, povrće i Freš pivo ali smo se vratili samo sa sladoledom – staza je bila 10 km. „Dom-Pašna Ravan (880)“. Emilija, Olga, Slobodan i Nemanja su krenuli sa redovnom turom pešačenja u 8,00 ujutro ali samo do Pašne Ravni pa smo se svi zajedno vratili u tabor. Jelena je bila na celoj dugačkoj stazi koja je bila oko 33-35 km, veoma naporno.
U subotu smo išli samostalno Branko, Olga, Slobodan, Nemanja i ja. Cilj nam je bio Jablanik (1275 m/nv). Na prevoju Debelo Brdo nalazi se spomenik Živanu Đurđeviću koga su četnici u Drugom svetskom ratu posle svirepog mučenja živog pekli na ražnju dok nije izdahnuo. Svratili smo u Planinarski dom Debelo Brdo gde su nas pozdravili s kafom, rakijom, harmonikom i pesmom „U tom Somboru“. Pešačili smo oko 2 sata i stigli ispod vrha Jablanika ali ga nismo uspenjali jer smo bili „kratki“ s vremenom i nismo bili sigurni da li smo na pravoj stazi. Išli smo vrlo sporo jer sam ja imala velike žuljeve od onih 26 km. Ova staza je bila oko 14 km. Jelena je učestvovala na orijentiring takmičenju.
U nedelju pakovanje stvari i spremanje za polazak. Iz Valjeva smo krenuli oko 13 časova, došli do Beograda, izašli iz voza i ponovo ušli u isti voz i došli do Vrbasa. Olgu i Jelenu smo ostavili u Beogradu. Na žalost iz Vrbasa nismo imali dalje prevoz jer je taj šinobus u prethodnoj turi udario automobil na pruzi tako da je naša veza u 21,00 čas otkazana.
Uz angažovanje Mire Mitrović uspeli smo da vratimo novac od železnice (1070,00 dinara). Uz dosta telefoniranja i dogovaranja Mira je otišla na autobus za Sombor, a nas 5 taksi prevozom 5+1. Stigli smo kući u 22,00 sata. Akcija je koštala 3300,00 dinara prevoz, smeštaj i hrana po svom izboru.
– Svako veče na Taboru su bile prezentacije speleologije, penjanja po stenama, prva žena iz Srbije koja je uspenjala Mont Everest, pokazna vežba GSS (spuštanje niz gelender), prikazivanje sika sa akcije od tog dana, logorska vatra, muzika, druženje.
– Jelena Mihajlović je osvojila zlatnu medalju u orijentiring takmičenju, a Branko i ja smo dobili posebne zahvalnice za višegodišnje učestvovanje na taborima.
– Učestvovalo je 350 planinara iz 49 klubova sa preko 50 šatora, vrlo lepo za videti. Vreme je bilo odlično za pešačenje, ne previše vruće, osim kod napornog uspinjanja, a noći prohladne.
Učesnici tabora:
1. Piroška Tomašev
2. Branko Štigmund
3. Olga Filipin
4. Jelena Mihajlović
5. Slobodan Racić-Berić
6. Nemanja Racić-Berić
7. Emilija Buzadžić
8. Mirjana Mitrović
9. Zdravko Zorić
10. Vladimir Knežević
11. Milan Sudar
12. Katica Šaša
13. Mirjana Erdeljan.
Sombor, 11.7.2013.
Vođa puta:
Piroška Tomašev
MEANDRI REKE UVAC I ZLATIBOR |
Somborci posetili Specijalni rezervat prirode „Uvac“ u kojima dominiraju meandri reke Uvac i Beloglavi supovi U organizaciji PAK „Celtisa“ Sombor, prošlog vikenda (01-03 nov.2013) 12 somborskih planinara posetili su kanjon reke Uvac i uživali u pogledima na poznate lepote meandri, koje ova reka, svojim tokom, čini, prolazeći pri tome kroz Specijalni rezervat prirode „Uvac“ . Šetnju započinju na mestu gde se reka Vapa uliva u Uvac a završaju na vidikovcu Molitva (1200m) Na 7. km dugoj pešačkoj stazi iznad Uvačkog jezera, planinari su bili „primorani“ da neprekodno prate let Beloglavih supova – orlova lešinara, iznad svojih glava, koji su jedino sačuvani u ovom specijalnom rezervatu, i kojih ima oko 300 jedinki u ovom kanjonu Uvca. U nastavku svog pešačenja, istog dana, planinare vrše uspon na obližnji vrh Molitvu (1247m) na planini Javor. Sledećeg dana ,somborski planinari vrše uspon na najvišlji vrh Zlatibora, vrh Banderu na Torniku (1497m). Prenočište su obezbedili u planinarskom domu „Kod Ljube“ na Partizanskim vodama na Zlatiboru. Na ovom dvodnevnom izletu planinari prepešačuju preko 30 km i prave visinsku razliku u usponu i sapustu po 1500m. Organizator akcije, vodja puta i vodič na terenu Slavko Šmit. Izveštaj pruzet od: Slavko Šmit |
Na planinarskoj akciji „Vodopadi Fruške Gore“ koju je organizovao PD „Naftaš“ iz Novog Sada, učestvovali su i Somborski planinari (4 člana ŽPK „Dr Radivoj Simonović“ i 1 član iz PAK „Celtis“) na akciji je učestvovalo ukupno 32 planinara iz 11 Klubova.
Planinari su krenuli predviđenom stazom : Beočin , Erdelj, Ravni Breg, Osovlje, Brankovac, Kraljeva Stolica, Popovica.
Nešto pre Brankovca , Somborski planinari su skrenuli i nastavili Maratonskom stazom prema Beočinu jer ih je tamo čekao prevoz. Od Predviđena tri vodopada , Somborci su obišli dva-Šakotinački vodopad i vodopad na Dobrom potoku.
po veoma prijatnom vremenu somborski planinari su prepešačili 20 kilometara i ostvarili visinsku razliku od 900 m/nv.
Izveštaj : Boško Ilinčić
Šakotinački vodopad
Vodopad na Dobrom potoku
Statistika staze:
Početak 2013-02-09 08:54:39 Kraj 2013-02-09 16:41:18 Ukupno vreme 07:46:39
Pređeno 26 616.2 m Min. visina 103.5 m Maks. visina 531.3 m Ukupan silazak 1 233.3 m Ukupan uspon 1 279.9 m