radicionalno druženje planinara na Fruškoj Gori povodom 8.marta, održalo se 19. put za redom u Vrdniku.
Kao i svake godine i ove se okupio veliki broj ljubitelja planine , prirode i druženja. Pešačilo se od Vrdnika preko Brankovca do Zmajevca gde je sve učesnike čekao topao paulj, kratko druženje i podela zahvalnica učesnicima.
Broj Društava: 35
Broj Učesnika: 569
ŽPK“Dr R.Simonović“ : 8 članova
Izveštaj:
Boško Ilinčić
U rganizaciji ŽPK“ Dr Radivoj Simonović“ iz Sombora , održana je akcija, 17. Simonovićevi dani i 3. Kolo Vojvođanske treking lige.
Akcija je održana po planu i progranu Kluba , u okviru 17. Simonovićevih dana pešačilo se na 3. staze osnosna 20 km. , produžena od 25 km. i kratka od 7 km.
U okviru 17. Simonovićevih dana održano je i 3. kolo Vojvođanske treking lige, u ovom kolu učestvovala su 63 takmičar.rezultati 3. kola
Na akcije učestvovao 191 učesnik , 130 gostiju iz 17 Klubova.
ŽPK“Dr R.Simonović“ : 34 člana
Izveštaj:
Branko Štigmund
37.Fruškogorski maraton održao se 26. aprila 2014. na Fruškoj Gori, iz Sombora je prisustvovalo 14 učesnika, Članovi ŽPK“Dr Radivoj Simonović“-a, PAK“Celtis“-a, 1 član PK“Spartak“-a iz subotice i građani Sombora. Do Fruške Gore smo isli kombi prevozom, već ustaljeni redosled , do Paragova i peške do Popovice gde se prijavljujemo i u 9,30,polazimo na stazu svi su se opredelili za stazu od 17,576 km, Naravno vreme nas je posluživo, oblačno ali bez kiše, samo je poneka deonica bila klizava, pa je bilo i nekoliko nezgoda na samim stazama, ne iz Sombora nego uopšteno, bez nekih napora i poteškoća svi smo savladali stazu , jer je to neka staza za uživanje u prirodi. Na cilj smo se vratili neki ranije a neki kasnije , zadnji u 15,30 časova, Obilazak ostalih gostiju , pozdravljnje sa prijateljima i poznanicima , malo okrepljenja i u 16,30 krećemo put Sombora nazad. Bio je ovo još jedan prelep Matom prepun dece, omladine, ljubitelja prirode i naravo sportista koji su savladavali najduže staze.
Broj Učesnika: 10.800
ŽPK“Dr R.Simonović“ : 7 članova
Izveštaj:
Branko Štigmund
U rganizaciji HPD „Zanatlija“ iz Osijeka , danas je održana akcija, Podunavski pješački put, Mišino Brdo – Aljmaš – Erdut“. Planinari ŽPK „Dr Radivoj Simonović“, PAK „Celtis“ iz Sombora i PK „Spartak“ iz Subotice prisustvovali su akciji. Doček gostiju i otvaranje akcije je bilo u Aljmašu pored same Crkve Alljmaške Gospe, odakle se i polazi na stazu, staza vodi pored Dunava, lepa staza jednim delom se odvija kroz šumu koja deluje kao nedirnuta priroda, mala brdašca sa malim usponima i silascima, a pred sam kraj se penjemo „STEPENICAMA ZDRAVLJA“ do same Erdutske tvrđave, stepenice vredi videti i preći. stazu smo prešli za 3,5 sata , u 10,00 smo pošliz iz Aljmaša a na kraj u Erdut smo stigli u 13,30. Naravno tamo nas je čekao ručak koje hteo , a domaćini su se potrudili da lepom muzikom i vedrim raspoloženjem održe vedrinu svih učesnika, Ono što sam kod njih prietio da im nisu toliko vazne statistike i formalnosti, koliko je društava , koliko je učesnika a na kilometražu sam dobi odgovor od 15 do 18 kilometara. No po svemu sudeći odali su lep utisak kao domaćini jedne ovakve akcije i mi sa vedrinom se Vraćamo za Sombor.
ŽPK“Dr R.Simonović“ : 3 člana
Izveštaj:
Branko Štigmund
22-24.08.2014.
Izlet iznenađenja ove godine planiran je da se održi u Gradu Valjevu i poseta planinarskom Klubu „Povlev“ Valjevo, Polazimo ujutro u 5 časova iz Sombora, kombi od 20 učesnika već na samom startu su zainteresovani za krajnju destinaciju koja je daleko pred nama. Naravno pravimo pauzu na Fruškoj Gori pa zatim u seku Koceljevo u čuvenom restoranu Tvrđava, tu se malo okrepljujemo i odmaramo pošto smo pred ulaskom u Valjevo saznanje odredišta je na vidiku.
Polazimo dalje , u nastavku otkrivam prvu destinaciju a to je poseta Brankovini – Samo 11 kilometara od Valjeva, kraj puta za Šabac, nalazi se Brankovina, mesto znamenito po zaslužnim ličnostima, njihovim spomenicima i zadužbinama. Iako se ubraja među najstarija sela valjevskog kraja, Brankovina u srpsku istoriju ulazi tokom XVIII veka, vojevanjem kneza Alekse Nenadovića u austro-turskom ratu. Posle njegovog pogubljenja 1804. godine, vojskom u ovom kraju komandovao je vojvoda Jakov Nenadović a diplomatiju ustanika vodio Prota Mateja. Oni i svi Nenadovići, do književnika i putopisca čika Ljube, počivaju uz brankovinsku crkvu. U drugom delu senovite porte je humka Desanke Maksimović, koja je ovde prva slova sricala. Desankina škola sa muzejskom postavkom posvećenoj velikoj poetesi, vajat porodice Nenadović i Desanke Maksimović, crkva Sv. Arhangela Mihajla i Gavrila – zadužbina Prote Mateje Nenadovića
Prvog dana posete Valjevu su predviđene za obilaske i upoznavanje istorisko kulturne baštine Grada, tako da drugo mesto nam je „Kula Nenadić“ koja je bila u programu obilaska , ali je ovog dana nažalost zatvorena za posetioce, ovde nas je sačekai i naš Domaćin gdin. Mirko Šaho , koji naje ispričao istorijat same kule i upoznao nas sa detaljima zbog kojih je ona značajna, Kula Nenadovića je svakako simbol grada Valjeva. Podignuta je u proleće 1813. godine, pored puta za Šabac, na samoj ivici brda Kličevac. Podigao je Jakov Nenadović uz pomoć sina Jevrema, da bi se tu skladištila municija za potrebe ustanika. Kao graditeljski materijal, korišćen je kamen porušene Vitkovića kule, koja se nekada nalazila kod ušća reke Gradac u Kolubaru. Krajem 1813. godine ustanici su morali da napuste Valjevo, a kulu preuzimaju Turci i pretvaraju je u tamnicu. Pri ponovnom oslobođenju Valjeva 1815. godine ustanici su zatekli Kulu punu izmučenih Srba. Srpski vojvoda Sima Nenadović, revoltiran postupkom Turaka, je naredio da se kula zapali, da bi je knjaz Miloš Obrenović obnovio 1836. godine.
Mirko kao veliki domaćin što nam je i pokazao da jeste , pokazuje nam i centar Valjeva ali prvo ćemo obići Muzej Grada Valjeva.
odamah pored samoga Muzeja malazi se i „Muselimov konak“ , mesto koje sledeće obilazimo, koji je posvećen istorijatu Seče Knezova. Seča knezova Muselimov konak, podignut u 18. veku, je najstarija sačuvana zgrada u Valjevu i u svoje vreme je bio deo većeg kompleksa administrativnih zgrada u centru varoši. Međutim, osnovni istorijski značaj konaka se ogleda u činjenici da je to jedini materijalni ostatak u Srbiji direktno vezan za seču knezova, kao neposredni povod Srpske revolucije, budući da su u podrumu Konaka početkom 1804. godine, bili zatvoreni valjevski knezovi Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin i odatle su 4. februara izvedeni na gubilište, da bi potom njihove glave bile javno istaknute na krovu ove zgrade. Tih dana je širom Srbije posečeno više desetina najviđenijih ljudi, ali zbog ugleda i uloge koju su u predustaničkim događa¬jima imali, Aleksa i Ilija su postali simboli seče knezova, a Muselimov konak je u tradiciji naroda zapadne Srbije zapamćen kao mesto gde je, posle poslednje noći knezova, počelo da sviće jutro slobode. Danas se u Konaku nalaze dve stalne muzejske postavke. U podrumu u kome su bili zatočeni Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin posetioci mogu da obiđu izložbu ”Seča knezova”, a u prizemlju ”Valjevska nahija i Valjevci u Prvom i Drugom srpskom ustanku.
i nakom svega mala šetnja samim Gradom. Valjevo.
I na kraju dana stižemo na mesto smeštaja to jest domaćina našeg gostovanja u Valjevu, planinarski don Povlen ispod samoga Povlena.
U Domu ljubazni domaćini, Mirko Šaho i njegova supruga Milena spremili su nam kuvani ručak, smeštamo se u sobu , tuširanje , malo osveženja i svi sedamo za sto , pasulj veoma ukusan i prijatan za jelo , posle pasulja desert pita sa jabukama, svi smo bili veoma zadovoljni ovakvom hranom. Posle celodnevnog putovanja veoma brzo smo svi otišli na spavanje.
Drugi dan , Subota polazimo iz doma u 8 časoma i odlazimo kombijem do Manastira Lelići odakle kreće današnji obilazak. prvo posećujemo sam Manastir više o Manastiru
Pešačenje nastavljamo prema kanjonu reke Gradac koji nam je i današnji cilj , pešačenje samim kanjonom početak obliska ovog jedinstvenog raja u Srbiji kreće od samog Manastira Lelići , kanjom reke Gradac, Manastir Ćelije , Degurićka pećina i sve lepote koje se sreću uz put.Mi smo na turu krenuli od manastira Lelić, 11 km udaljenog od Valjeva, ka manastiru Ćelije. Razdaljina između ova dva manastira je nekih 5-6 km. Lelić je poznat po jednom od najvećih duhovnika koje je naš narod ikad imao, vladici Nikolaju Velimiroviću, veoma cenjenom i van granica Srbije. Njegove mošte nalaze se u manastirskoj crkvi, a zanimljivo je spomenuti da se njegova ličnost i dela i dan-danas poštuju na Svetoj Gori.
Etno domaćinstvo Skok po skok je mesto gde smo napravili pauzu i okrepilise po nekim pićem , ali svojim mestom i izgledom vredan je zastajanja i odmora u njemu.
Manastir Ćelije više o Manastiru
Od Manastira Ćelije smo se razdvojili pošto je naš domaćin Mirko nas upozorijo da je nastavak kanjoma malo zahtevniji i da trebamo poći samo oninputkoji mogu da izdrže taj tempo puta.
Degurička pećina.
Prva hidrocentrala u Srbiji.
Prolaz kroz kanjon Gradac završavamo osveženjem.
I još malo do kombija
Zadnji , treći dan naše posete predvidjena je da se popnemo na Povlenu do mesta zvanog Ploče , ali ovog jutra oblačno vreme pa iden malo ubrzanim tempom da nas ne sustigne kiša .
Sa domaćinima u njihovom planinarskom domu
Pozdravljamo se sa Domaćinima i u 12 časova napustamo planinarski dom „Povlen“ i nastavljamo put nazad prema Somboru . usput još se zadržavamo i obilazimo Manstir Kaona.
Kao vođa puta Izleta iznenađenja znam da sam trebao napisati mnogo više reči o ovom, izletu i dočararati rečima sve lepote koje smo videli , ali sam se trudio da sa fotografijama prikažem sve šta smo videli i osetili , Zahvaljujem se Mirku na zalaganji i trudu oko nas , i svemu što su nam pružili . Za Sombor smo se vratili oko 20 časova, noseći lepe utiske sa jednog jedinstevnog mesta Srbije.
Izveštaj podneo :
Branko Štigmund
01.-02.jan.2014. godine Akcija je organizovana povodom dočeka Nove Godine na Jastrepcu u planianrskom domu „Žarko Žarić“, prvog dana 2014. godine 30-setak planinara , PK „Pobeda“ Beograd, PK „Željezničar“ Novi Sad, i dvoje planinara našeg Kluba Evica Gladović i Boško Ilinčić uspenjali su prvu stazu u Novoj Godini , jedan od vrhova Jastrebca ( Bela Stena 1256 m/nv).
Iako posle provedene burne i lepe Novogodišnje noći prepešačili su stazu od 14 km i napravili vidinsku razliku od 750m.
Sutradan su planinari obišli retkost flore ovog podneblja -četinar SEKVOJU, zatim su obišli jezera i crkvicu svete Petke.
Izveštaj:
Boško Ilinčić
Na ovogodišnjem Božićnom usponu na Rtanj okupio se veliki broj planinara iz bivših jugoslovenskih Republika, među 1200 učesnika iz našeg Kluba učestvovala su dva planianra Evica i Boško . Po veoma lepom vremenu ove godine popeli su vrh ( šiljak 1560 m ) a sam uspon trajao je 6 časova.
Sledećeg dana vršimo uspon na Crni vrh (705m) kod Jagodine, gde su nam domaćini bili naši prijatelji iz PD Juhor Jagodina, Mirko i Jelena. Posle uspona na vrh, spuštamo se do njihovog istoimenog planinarskog doma, na topli čaj i kafu, a potom i do samog grada Jagodine, gde izmedju ostalog posećujemo, njihov Muzej voštanih figura.
Izveštaj:
Boško Ilinčić