Opis akcije:
Planinarski maraton na Fruškoj gori ove godine smo malo drugačije doživeli, odlučili smo se-resize za stazu – pripravniči maraton , zapad-zapad, koji startuje sa Letenke, Po prvi put odlazimo na ovu stazu ali vreme ove godine nas nije poslužilo , još je bilo snega u tragovima. Oko 10 časova stižemo na Letenku , prijavljujemo se za maraton , pozdrav sa prijaeljima i polako se upućujemo na stazu. Sa nama su ove godine na pešačenje pošli i petoro dece , puni elena , veselja i radosti.Priroda i okolina je predivna , samo mali deo staze jeblatnjav ali se i to prolazi bez problema, Prva kontrolna tačka nam je u mestu Andrevlje gde su kontrolori bili vredni Bukovčani, pozdravljamo se sa njima i pravimo pauzu za kafu-doručak. Stazu nastavljsmo dalje prema Šuljanskoj glavici sledećoj kontrolnoj tačci. Laganim tempom uživajuci u okolini koja nas okružuje stižemo i do sledeće kontrolne tačke overavamo kotu, kratki odmor i nastavljamo ka cilju. Na cilj stižemo ok 19 časova, svi zadovolji , naročito deca jer je većina od njih prvi put na pešačenju, na cilju odlični uštipci sa pekmezom , okrepljenje i povratak za Sombor. Opis je veoma sažet ali slike govore ivše od reči. iz našeg društa prisustvovalo nas je 15 članova.
Opis akcije:
Siriški planinari su ove godine, 9. aprila, po 21. put organizovali ravničarsku akciju „Pešačimo u prirodi – Jegrička“ koja je od ove godine uvrštena u tradicionalne akcije Planinarskog Saveza Vojvodine. Na akciji je prisustvovalo 207 učesnika. Na akciji je učestvovalo 16 planinarskih klubova, a iz našeg deuštva 12 ćlanova, deca iz opštinskih škola i iz izviđačkog odreda, kao i sugrađene koji su ovaj sunčan nedeljni dan iskoristili za rekreaciju i druženje. Na akciji su trećina učesnika bila deca. Pešačilo se po dve staze, kraćom od 8 i dužom od 15 kilometara. Posebna atrakcija je bila vožnja čamcem sa jedne na drugu obalu koja je organizovana na polovini kraće staze. Učesnici duže staze su imali priliku da posete salaš Mali Kojot gde nas je domaćin ugostio i poslužio osveženjem i zakuskom. Po završetku prešačenja služilio se već nadaleko poznati Siriški planinarski pasulj koji je umornim šetačima nadoknadio potrošenu energiju. Acija je uspešno izvedena i bez ikakvih problema.
Opis akcije:
akcija pešaèimo u prirodi 25.03.2017. izvodi se u Skenderevu.
Okupljanje na železnièkoj stanici Sombor u 8.30, kupovina karata i polazimo sa vozom za Suboticu u 9.10, Miletiæ-Šantiæ-Bajmok i naše odredište železnièka stanica Skenderevo, napuštamo voz , grupno slikaje ispred same stanice, nastavljano letnjim putem uz prugo levo od stanice do samog jezera.
Na samom poèetku pešaèenja gde poèinje da se formira jezero , kratko zaustavljanje i pogled preko brega sa pruge na samu reku Krivaju koja dolazi od Maðarske. Pošto skoro niko nije èuo za ovo jezero a o reci Krivaji zna se tek od Novog Žednika gde se pojavljuje u novijim kartama, ali ona izvire iza granice u Maðarskoj ulazi u Srbiju u mestu Tavankut,Krivaja – dužina 109 km, površina sliva 956 KM2,sadašnje ušæe Krivaje je naspram Turije.
a za sam Tavankut sam isprièao njegov istorijat a ovde æu sa stavim zvanièan
istorijata sa sajta MZ“Tavankut“ preuzet tekst:Tavankut (sa sajta SU – MZ) Tavankut(sa sajta SU – MZ)
“Pretpostavka je da je Tavankut postojao i pre Subotice. U zapisima mađarskog kralja Alberta iz 1439. godine, spominje se da je Tavankut dat u zalog Janošu Hunjadiju, što predstavlja prvi pisani dokument u kome se Tavankut spominje kao utvrđenje. Pretpostavlja se da je bio nastanjen od najstarijih vremena jer su prilikom arheoloških iskopavanja u Tavankutu pronađeni avarski grobovi. Doduše, postojanje avara u Panonskoj niziji spominje se još u rimskim zapisima oko 580. godine.
Mesnu zajednicu „Tavankut“ čine naselja Donji i Gornji Tavankut. Selo se nalazi jugozapadno od Subotice i prostire se na površini od 16.000 ha, sa 4.012 stanovnika u 1.444 domaćinstava. Graniči se sa severne strane sa Republikom Mađarskom, sa zapadne Bajmokom, sa juga Malom Bosnom, i sa severo-istočne strane se graniči sa Ljutovom.
Naziv sela je nepoznatog porekla. Kao i selo, naziv datira iz najstarijih vremena i kasnije nikad nije menjan. Na starim mapama iz 1689. godine zove se Torankut. Veruje se da je naziv mađarskog porekla – Tavon kut, što znači „bunar na jezeru“. Selo se nekada nalazilo oko 2 km severnije ali se sa izgradnjom željezničke pruge Subotica – Vinkovci 1864. godine, kuće ređaju na sadašnjoj lokaciji. Gornji i Donji Tavankut razdvaja reka Krivaja, a željeznička pruga na severni i južni deo.
Karakteristika Tavankuta je što kuće nisu grupisane, nego su razasute po celoj površini u vidu salaša. “
Pešaèenje oko jezera Skenderevo.
Pešaèimo desnom stranom jezera, nailazeæi na vesele ribolovce u ribolovu , zbog velike trske koja je oko jezera veoma malo se vidi lepota samog jezera, ali za to koristimo ribolovaèke mostiæe i uživamo u pogledu na jezero. Na polovini staze je brana kod mesta Kapunja , Kaponja, mesto na kome se odigrala teška bitka između Srba (na strani Austrije) i branitelja Subotice, pristalica Mađarske revolucije 1848. Pored putaje nedavno podignut i spomenik.
Ovde se malo duze zadržavamo , radi jela , slikanja i obilaska tog dela. Pešaèenje nastavljamo dalje sa druge strane jezera i vraæamo se nazad do železnièke stanice Skenderevo, gde obilazimo i partizansku bazu iz drugog svetskog rata, koja je na 500 metara od same železnièke stanice. Vozom u 15 èasova vraæamo se za Sombor. Na pešaæenju uèestvovalo 29 uèesnika iz oba planinarska društva Sombor, ovde još da spomenem sa nama su pešaèile i dve devojèice iz Tavankuta Anja i Nikolina, koje su moje unuke, ovo nije sastavni deo izveštaja ali je lepo pomenuti..
Pešaèenje oko jezera Skenderevo.
Dužina staze 10 km.
Vodja akcije: Branko Štigmund
Opis akcije:
Ove godine dva somborska Planinarska društva zajedno organizuju odlazak na 22.OSMOMARTOVSKI SUSRET PLANINARA u Vrdniku. Prijavljuje se preko 40 planinara Celtisa i Simonovića, što je za svaku pohvalu, jer takav odziv iz Sombora na zajedničkoj akciji nismo imali priliku da vidimo. Velike zasluge za takvu organizaciju imaju vodje puta Branka Sauer i Rada Šmit.
Svako od učesnika je birao jednu od dve ponuđene staze za pešaćenja.
Jedna od 6 km. a druga od 15 km.
Pešačenje od Sombora do Šikare i uspon na Lazin breg.
Opis akcije:
I ovog vikenda u akciji pešačimo u prirodi polazimo ispred „Sokolskog doma“ dalje Apatinskim putem do mosta na Velikom Bačkom kanalu, pored Gradskog štranda uz kanal do drugog gvozdenog mosta , dalje nastavljamo desno atarskim putem ka Šikari . Penjemo se na Lazin breg, mala pauza i povratak za Sombor.
Dužina staze 15 km.
